ovde - vera znanje mir

sve do kasnog srednjeg veka. Prekršaji celovitog normativnog poretka bili su označeni kao
mitra-gresi, kao kršenje Ormuzdovog poretka personifikovanog u njegovoj reči. «Mitra se ovdje
pojavljuje kao nadzornik onoga što je unutrašnje, više u čovjeku. Kasnije je Mitra dobio
značenje kao posrednik između Ormuzda i ljudi.» 75 Obzirom da su se tu božanski i ljudski
poredak još držali u jedinstvu, predviđena kazna imala je dvostruko značenje: prekršiocu je
sledilo 300 udaraca remenom i, u slučaju krađe, još 300 godina kazne u paklu. Pravosudna
delatnost bila je razvijena i razuđena, pri razmatranju prestupa uzimalo se u obzir dotadašnje
vladanje prestupnika, i njegove zasluge. Kažnjavanje je i ovde bilo uglavnom telesno, samo
delimično je zamenjivano novčanim kaznama. Zakon je zabranjivao svakome, i samom kralju,
da osudi čoveka na smrt za običan prestup, ali se prilikom izvođenja smrtnih kazni primenjivala
neviđena surovost. Po rečima Vila Djuranta, izgleda da su sledbenici Zaratustre imali neke
predstave o Poslednjem sudu, koji bi trebalo da bude objavljen po konačnom dolasku na svet
Ormuzdovog carstva, kao i predstave bliske onima o paklu, čistilištu i raju. Nejasna zendska
naziranja besmrtnosti duše govore o prelasku duša umrlih preko «Sitastog mosta»; dobre duše
očekuje potom život u sreći sa Ormuzdom, do kraja vremena, u «Kući pesama», a zle duše bi
prilikom prelaska mosta pale u ambis tame i strahote, trpeći muke do kraja sveta. «Ako bi
čovekove vrline prevagnule nad njegovim gresima, on bi podneo pročišćenje kroz privremenu
kaznu; ako je grešio mnogo, ali činio dobra dela, patio bi samo dvanaest hiljada godina, a zatim
bi se uzneo na nebo.» 76 Nastupanje religioznog kraja istorije, po verovanju Zaratustrinih
sledbenika, doneće nov život, bez zla i bola, jer će sile zla zauvek biti pobeđene. Mrtvi će
ustati, a svet će se za sva vremena osloboditi starosti i smrti. Kada je Kir svojim osvajanjima
stvorio Persijsko carstvo, mnoštvo država došlo je pod persijsku vlast, one su zadržale svoj
individualitet, običaje i prava.
Na putu pounutrenja normativnog poretka praktičkog života odlučne korake učinio je, u
antici, jevrejski narod, koji je razvio organsku običajnost potpuno protkanu religioznošću. Prvi
put se kod Jevreja javlja predstava o bogu tvorcu sveta, bogu koji je čista misao i koji se ne
može, i od strane ljudi ne sme, predstavljati u čulnim obličjima. «Dok je ono duhovno kod
feničkog naroda bilo još ograničeno prirodnom stranom, dotle se ono kod Židova pokazuje
potpuno očišćeno. Čisti produkt mišljenja, pomišljanje sebe dolazi k svijesti, a ono duhovno
razvija se u svojoj ekstremnoj određenosti, protiv prirode i protiv jedinstva s njome... No,
svjetlo je sada Jehova, čisto jedno. Na taj se način dešava lom između Istoka i Zapada. Duh
silazi u sebe i shvaća apstraktni osnovni princip kao ono duhovno.» 77 Iako Jevrej vodeći
računa o mali milion spoljašnjih propisa i pravila, nije u svom svetu slobodan čovek, koji
samostalno dela prema vlastitim ubeđenjima i svrhama, kod njega je razvijeno čisto srce, a
Mojsijevi zakoni duboko su učvršćeni u njegovoj svesti. Poštovanje verskih zapovesti (micvot)
Jevreju donosi nadu da će biti nagrađen posle smrti, ali osnovni motiv za valjano delanje u
stvari je sama radost i zadobijanje vrednosti vlastitog života. Hegel kaže: «Sada može nastupiti
istinski moralitet i pravednost, jer se bog poštuje s pravednošću, a činiti pravo jest krčenje
putem Gospodinovim.» 78 Međutim, ta duhovnost koju su Jevreji izneli u svojoj religioznosti,
upravo zato što je ona sav njihov život, i cela organska običajnost jeste u stvari duhovna
prirodnost. Ona nije u sebi primerenoj formi: prvo, ova neposrednost forme judaizma čini
religiju neistinitom, a potom postavlja zadatak jevrejskom narodu da do čiste duhovnosti dođe
kroz vreme, čak i po cenu gubitka svoje prve običajnosti. Veliki deo kasnije jevrejske tradicije
bio je usmeren ka pounutrenju religijskih zapovesti, na tom putu od posebnog su značaja bili
Hasidi koji su stavili akcenat na sadržaj religije i njegovo približavanje pojedincu, i Haskala -
prosvetiteljski pokret Jevreja istočne Evrope u XIX veku, koji je bit jevrejstva prebacio sa
religije na kulturu. Vekovima su biblijske zapovesti razrađivane u ješivama i rabinskoj
literaturi, pre svega u Talmudu, kao svojevrsnom zborniku rabinskih rasprava, tradicijom
ustaljenih običaja i rasutih zakona. Tu se, uz propise, mogu naći i brojna razmatranja raznih
spornih slučajeva iz svakodnevnog života. Prvi znaci zaštite počinioca ubistva iz nehata od