ovde - vera znanje mir

Универзитету 1946. године). С’ тим што је Николај био један од ретких хришћана модерног
доба који је разумео и вредност и значај нехришћанских цивилизација, па се дружио с’
Тагореом (називали су се “рођацима”, доводио га је на Коларац, дописивао се са њим и
другим индијским мислиоцима оног доба), проучавао хиндуизам и будизам… Ако неко
хоће да буде “глобалан” и “модеран”, нека прелиста мало Николаја, и нека се мане оних
којима је карактеристика ускогрудост и једноумље.
Не мора Николај никоме да буде омиљени писац, али недопустиво је да једног од највећих
и најпаметнијих Срба неки клевећу вулгарним фразама попут “главни идеолог фашистичке
мисли у Срба”, које неки медији понављају као мантру. Како год, једног од највећих
духовника хришћанског света у ХХ веку не можемо и не смемо, истине ради, проглашавати
антисемитом и фашистом. То могу да раде или људи са премало знања на ту тему или људи
без образа (а то су они који смишљају кованице типа “водећи идеолог фашизма међу
Србима” - а кад им се помене да су Срби једна од највећих жртава фашизма, онда колутају
очима бесловесно).
Овакав “суд” о вл. Николају може да се донесе само читањем потерница против њега,
објављеним у часописима “Данас”, “Република”, на сајтовима Пешчаника, Б92 и гласилима
сличне провенијенције (а то је слично томе, рецимо, да неко поткрепљује свој став о
Јеврејима цитирајући Мајн Кампф и топике на Стормфронту, или да прича о Србима на
основу загребачке штампе из 1943).
За крај, из мора позитивних мишљења о вл. Николају, прилажем цитат једног грађанина
Израела, јерусалимљанина и Јеврејина Самуела Авијатара, који је у свом огледу “Синови
Србије и Синови Израиља”, изговореном на скупу посвећеном Светом Николају у Жичи у
јануару 2003., рекао:
“Нацистички Сатана знао је добро зашто га је утамничио. Утамничио га је јер је човек
Божији. Јер је одбио да се одрекне Бога.”
1. sreckop Says:
February 12th, 2008 at 9:16 pm
* Михајло Пупин (Николи Пашићу, 1921):
Његов успех је био изванредно велик. Задобио је Американце са његовом
озбиљношћу и са његовом искреношћу, и сваки је одмах приметио да он заиста
верује у оно што проповеда и да му свака реч потиче из дубине срца и душе, где
леже његова чврста вера и чврсто убеђење (…) Цео рад свих Срба које је данас
Србија послала у Америку не вреди ни стотинити део оног успешног рада који је
Епископ Николај до данас извршио.
* Џон Кингсбури, министар у влади Вудроу Вилсона (1933):
Ви Срби можда не знате колико је Владика Николај, који припада читавом
хрићанском свету, поштован и цењен у Америци. Он је за свој народ учинио много.
Верујем као појединац највише. На заказане беседе, у појединим градовима
Америке, људи су путовали по неколико сати брзим возовима да чују његове
пророчке речи. Ја сам лично поносан што се убрајам у пријатеље тог великог
српског сина.
* Исидора Секулић (1939):
Има ли ишта лепше и радосније него видети човека који има вокацију, и има напор
да остане са својом вокацијом? Та радост мене поново вуче у покрајину у којој је
неимар духовног и историјског смисла господин Николај, сада Епископ Жички.
* Др Харолд Бакстон, англикански бискуп гибралтарски (1940):
Знам др Николаја из времена рата, када је говорио у катедрали Светог Павла, где га
је слушало десет или двадесет хиљада људи. (…) Чак и данас у Енглеској, а
нарочито у Лондону, питају где је и шта ради др Николај Велимировић. Он је био