ovde - vera znanje mir

Judeo-hrišćanski muškarci su uvek imali teškoće u ophođenju sa ženama. Prema jevrejskom
ortodoksnom ritualu, muškarci na početku svakog dana treba da zahvaljuju što nisu stvoreni
kao žene. U starozavetnoj knjizi ''Premudrost Isusa sina Sirahova'' tvrdi se kako su: Sva zla
mala u poređenju sa ženskim zlom (25, 19)*. A kod ''Propovednika'' to izgleda ovako: I nađoh
da je grda od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu,
sačuvaće se od nje, a grješnika će uhvatiti ona (Knjiga Propovednikova, 7, 26). Apostol
Pavle, kaže: Dobro je čovjeku da se ne dotiče žene (1 Kor. 7, 1). Uz to i savetuje muškarce
da: Kao po svima crkvama svetih, žene vaše u crkvama da ćute; jer njima nije dopušteno da
govore, nego da se pokoravaju, kao što i Zakon govori. Ako li hoće šta da nauče, neka kod
kuće pitaju svoje muževe; jer je neprilično ženi da govori u crkvi (1 Kor 14, 34-35). Teolog
Tertulijan piše na početku trećeg veka: ''Kako se potpuno drugačije oseća [muškarac] kada
se nekim slučajem razdvoji od svoje žene'' (2). Sveti Avgustin, čiji spisi potiču s kraja 4. i
početka 5. veka, smatra da: ''Nema nikakve razlike u tome da li je reč o nekoj ženi ili majci, to
je uvek Eva, zavodnica, od koje se u svakoj ženi moramo plašiti''. (3) Teško da je iko tako
daleko otišao kao Odo (879-942) iz manastira Cluny, koji je zastupao sledeći stav: ''Zagrliti
jednu ženu je isto kao i zagrliti džak đubreta'' (4). Za Tomu Akvinskog, jednog ekstremno
uticajnog teologa iz 13. veka, žena je prosto: ''nesavršena i nakazna'' (5). Čak i sam Richard
Rolle, engleski pustinjak iz 14. veka, čija knjiga ''Vatra ljubavi'' (''The Fire of Love'')
obelodanjuje osvežavajuće vedri duh, kojeg je jednom njegova poznanica prekorela jer se
divio njenim ''velikim grudima'', stigao do uverenja da: ''Treba biti pametan i izbegavati
žene''.(6)
Pomisao na žene sveštenice u Anglikanskoj crkvi izazivala je porugu i zgražavanje, još od
1763. god. kada je Dr. Johnson sledećim rečima odbio žene: ''Ako bi propovedala jedna
žena, to je kao kad bi se pas šetao na stražnjim nogama. Nije dobro izvedeno, ali se čovek
čudi da mu je tako nešto uopšte pošlo za rukom''. (7) U naše vreme, kada ovo pitanje preti da
izazove raskol u Anglikanskoj crkvi, protivnici vode ovu vruću debatu na polemički,
emocionalan način. Za Peregrina Worsthornea, izdavača ''Sunday Telegrapha'', posvećivanje
žena bi pretvorilo odlazak u crkvu od ''domaćeg, prisnog doživljaja'' u jedan ''naporan izazov;
putovanje u neistraženu oblast'' (8).
U napadu šovinizma, koji jasno obznanjuje koliko gospodin Worsthorne malo zna o istoriji
engleske monarhije, dodaje kako bi većina Engleza bila saglasna ''sa ženom za oltarom
onoliko koliko i sa strancem na tronu''. Njegov članak završava molitvom koja bi isto tako lepo
mogla da bude i od nekog srednjovekovnog teologa: ''Ali sačuvaj nas, o Gospode, od
ženskog dela naše rase''. Jedan drugi izraziti protivnik, parlamentarni državni sekretar i
torijevski poslanik John Selwyn Gummer, izjavio je 1987. da će da istupi iz crkve ukoliko se
dozvoli ženama da budu sveštenice. ''To ne bi više bila crkva koju znam od rođenja, koju
volim i u kojoj se nadam da ću umreti'', jecao je. (9) Njegov nekadašnji skupštinski kolega
Peter Bruinvels, opisao je naporna reformska polazišta Sinoda, najvišeg organa crkvene
uprave, kao ''katastrofu''. (10) Uvođenje žena sveštenica je nazvao ''apsolutnim razbijanjem
tabua'' i iznedrio sledeću parolu: ''Pozivam sve anglikance u zemlji da se bore protiv ovih
promena crkvenog zakona i, ukoliko izgubimo, da zajedno sa Engleskom crkvom odemo u
egzil''.
Dr. Grahamu Leonardu, vladici londonskom, dopao je zadatak da pobliže obrazloži odbijanje
žena sveštenika. Njegovi argumenti se dele u dve kategorije, jednu biološku i jednu teološku.
Prvu je izveo u 1985. god. u jednom intervjuu sa Johnom Mortimerom u ''Sunday Times-u''
(11). Upitan, zašto Mrs. Thatcher, na primer, ne bi bila dobar episkop, odgovio je:
To je dobro pitanje i moj odgovor nema ništa s tim da li je Mrs. Thatcher dobar premijer ili ne.
Presudno za pitanje zašto žene ne priliče svešteničkoj službi, jeste isključivo pitanje bioške
razlike između muškarca i žene.
Ovo je obična glupost. Najeklatantija razlika između muškarca i žene, naime posedovanje
penisa i testisa, odnosno vagine i grudi, ne može da ima nikakvog uticaja na vršenje
svešteničkih dužnosti. U istom intervjuu Leonard je svoje ubeđenje još jasnije izrazio: