ovde - vera znanje mir

obavljanju nekih ili svih delatnosti,
- značajan gubitak kilaže bez dijete, ili udebljanje, odnosno značajno povećanje ili
gubitak apetita,
- pospanost ili nesanica,
- nemir ili osećaj sprečenosti skoro svaki dan,
- osećaj umora i gubitak energije skoro svaki dan,
- osećaj nezainteresovanosti ili neosnovan osećaj griže savesti i okrivljivanje samog
sebe skoro svaki dan,
- opadanje koncentracije, opadanje mogućnosti za donošenje odluka skoro svaki dan,
- puno razmišljanja o smrti, strah od smrti ili razmišljanje o samoubistvu bez
konkretnog plana, pokušaj samoubistva ili konkretan plan o samoubistvu (Sági,
2002).
Kod depresivnih osoba primećujemo naglu promenu raspoloženja, njihovi postupci često
su neuračunljivi, žive u nekom svetu mašte, teško ostvaruju kontakt sa spoljnim svetom i ostaju
zatvoreni u svom svetu.
Simptomi depresije kod mladih
Adolescenti su posebno izloženi depresiji, što proizlazi iz njihovog prirodnog
psihološkog stanja. Svaki adolescent nalazi se na putu prelaska iz detinjstva u svet odraslih.
Ovaj put je otežan zbog njihovih bioloških promena, psiholoških specifičnosti i raznih
spoljašnjih faktora.
Mladi u doba puberteta traže svoj identitet, traže svoje mesto u društvu, stoje pred
odlukom o izboru profesije, škole; nastaju međugeneracijski konflikti, bore se protiv postojećih
društvenih normi; nastupaju seksualni problemi, žele da nađu svoj krug prijatelja, traže
pripadnost nekoj grupi. Sva ova pitanja, problemi i sukobi normalni su u razvoju mladog
čoveka, ali postoje pojedinci koji te probleme ne mogu da reše, ne mogu da prihvate nove
životne situacije.
Kod mladih, porodica, škola i vršnjaci odnosno krug prijatelja utiču na njihovo
psihičko stanje. Jedan od uzroka depresije kod mladih može biti dezintegrisana porodica,
nepotpuna porodica. Porodica vrši socijalizaciju mladih; međutim, socijalizacija može biti
neuspešna ako postoje problemi, poremećaji u porodici, dezintegrisanost porodice. Ako
porodica nije u stanju da detetu pruži osnovu za izgranju kriterijuma prema kojima će vršiti
selekciju vrednosti, ono neće moći da izgradi svoj sistem vrednosti, što će dovesti do detetove
konfuzije. Porodica u modernom industrijskom društvu izložena je nepovoljnim spoljnim
uticajima, što dovodi do njene nestabilnosti. Tu mislimo na migracije, promene načina života
moderne porodice, promene u navikama, vrednostima. Takođe, tu su i unutrašnji uticaji koji
dovode do poremećaja u porodici, kao što je smrt jednog supružnika, odsustvo jednog od
supružnika, suicid u porodici, devijantno ponašanje, nepovoljna ekonomska situacija porodice.
Da bi mlad čovek lakše prevazilazio probleme, neminovna je porodična sigurnost. Porodica je
ta koja može i mora da pruži pomoć, podršku. Loše vaspitanje čini decu nesigurnom i
stidljivom. Odrastanjem, takvo dete će pokušati da se agresijom bori protiv stidljivosti i
nesigurnosti. Agresija će se ispoljiti ne samo prema okolini nego i prema sebi. Porodica mora da
bude dovoljno zatvorena da bi mogla pružiti zaštitu, ali istovremeno i dovoljno otvorena i
spremna da prihvati nove spoljne uticaje.
Porodica nije dovoljna adolescentu u izgradnji njegove ličnosti. Da bi čovek postao
potpuna ličnost, on mora da se odvoji od porodice i da se bori za svoj status, položaj u društvu
u okviru raznih društvenih grupa. Ove grupe van porodice omogućavaju razvoj u odraslog
čoveka.
Adolescenti se nalaze u periodu kada nastupa doba odvajanja od roditelja. Ovo