ovde - vera znanje mir

“Законоправило”, за хомосексуалност и хомосексуалце одређује најстрожију казну -
вишегодишњу екскомуникацију (=одлучење од причешћа), позивајући се управо на
стихове ап. Павла и Петокњижја (које поједини тенденциозно и злонамерно тумаче
да би одбранили своје идеологије) у образлагању овако строге казне. Успут, није ми
јасно зашто си, драги Душане, сачекао последњи дан ове школе да би поставио све
ове текстове на блог? Да си их поставио раније, могао бих опширније и детаљније да
их прокоментаришем, овако се само осврћем на најбржу брзину.
2. dusanm Says:
February 15th, 2008 at 1:08 am
Dragi Srecko, skola se zvanicno zavrsava tek sledece nedelje, do kada imamo vremena da
postavljamo postove. Zao mi je sto nisam ranije, ali bio sam dosta zauzet, a u dva navrata i
na kracem putu van zemlje. U svakom slucaju, imas jos vremena da odgovoris onako kako
mislis da bi trebalo.
Crkva i mizoginija
Thursday, February 14th, 2008
Zašto Anglikanska crkva ne dozvoljava ženama primanje svešteničkog čina? Jedno anglikansko
svešteno lice u intervjuu za ”Independent” kaže: ”Mogla bi se isto tako jedna bočica paste od
inčuna (anchovy paste) rukopoložiti kao i žena. U oba slučaja bi to bilo fizički izvodljivo, a u ni u
jednom slučaju to ne bi imalo nikakvo dejstvo”. (1)
Pasta od inčuna (patum peperium), namaz je za gospodine što se prodaje u elegantnim
porcelanskim teglicama sa natpisom ”Originalni recept iz 1928.” i sa upustvom ”umereno
upotrebljavati”. Duhovno lice je, saznajemo, ”pripadnik anglo-katolicizma”; svojim poređenjem je
verovatno želeo da ukaže da ženama, biološki gledano, fali jedan važan sastojak, zbog čega je
njima nemoguće da postanu sveštenici. Privlačnost koju sveštenička služba čini se ima na neke
muškarce, može biti da je u vezi sa jedinstvenom mogućnošću nošenja haljina koje bi im inače
bilo zabranjene, ali kakve veze sa tim ima - pasta od inčuna? Seksualna implikacija je očigledna:
pasta se pravi od ribe (inćun), a riblji miris se na potcenjivački način poredi sa ženskim
genitalijama (up. srp. ”riba”, prim. prev.); pasta od inćuna je čuvena po svojoj pikantnosti i jakom
ukusu, samo u malim količinama da se koristiti. Ona se tradicionalno servira u muškim
klubovima, ustanovama gde se okupljaju muškarci, kako bi mogli da budu sami bez žena.
Seksualno gnušanje, strah od ženske seksualnosti, želja za polnim aparthejdom - naše duhovno
lice je saželo hiljadugodišnju mržnju prema ženama u jednoj rečitoj frazi.
Judeo-hrišćanski muškarci su uvek imali teškoće u ophođenju sa ženama. Prema jevrejskom
ortodoksnom ritualu, muškarci na početku svakog dana treba da zahvaljuju što nisu stvoreni kao
žene. U starozavetnoj knjizi ”Premudrost Isusa sina Sirahova” tvrdi se kako su: Sva zla mala u
poređenju sa ženskim zlom (25, 19)*. A kod ”Propovednika” to izgleda ovako: I nađoh da je grda
od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sačuvaće se od nje,
a grješnika će uhvatiti ona (Knjiga Propovednikova, 7, 26). Apostol Pavle, kaže: Dobro je čovjeku
da se ne dotiče žene (1 Kor. 7, 1). Uz to i savetuje muškarce da: Kao po svima crkvama svetih,
žene vaše u crkvama da ćute; jer njima nije dopušteno da govore, nego da se pokoravaju, kao što i
Zakon govori. Ako li hoće šta da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe; jer je neprilično ženi
da govori u crkvi (1 Kor 14, 34-35). Teolog Tertulijan piše na početku trećeg veka: ”Kako se
potpuno drugačije oseća [muškarac] kada se nekim slučajem razdvoji od svoje žene” (2). Sveti
Avgustin, čiji spisi potiču s kraja 4. i početka 5. veka, smatra da: ”Nema nikakve razlike u tome da
li je reč o nekoj ženi ili majci, to je uvek Eva, zavodnica, od koje se u svakoj ženi moramo plašiti”.
(3) Teško da je iko tako daleko otišao kao Odo (879-942) iz manastira Cluny, koji je zastupao
sledeći stav: ”Zagrliti jednu ženu je isto kao i zagrliti džak đubreta” (4). Za Tomu Akvinskog,
jednog ekstremno uticajnog teologa iz 13. veka, žena je prosto: ”nesavršena i nakazna” (5). Čak i