ovde - vera znanje mir

se suočava, ali na miran i staložen način. Uhvatimo se u koštac sa činjenicom da treba da
pomognemo svojoj široj i užoj zajednici. Ne treba komšiji da crkne krava. Treba uvideti da živimo
u jednoj globalnoj povezanosti sa identitetom da smo ljudska bića koja zaista mogu puno toga
dobrog da učine. Leteti u Kosmos, to smo naučili. Razgovarati sa velike udaljenosti i to smo
naučili. Samo još treba da naučimo još šta je to što čini našu realnost, ovde i sada, a što utiče i na
neko vreme za mnogo godina unapred. Religija je tu i biće, kako mi se čini, još.
Nemojte pomisliti da se pozivam na pacifizam (koji je, nažalost postao ružna reč). Pozivam se
samo na poštenje (su)života. Talasi nepoverenja u jednu vrlinu od toliko mnogo drugih, idu ka
pravcu teskobe, netrpeljivosti i krajnje patologije. Otvorimo vrata u srcu samo za jednu, ali samo
jednu vrlinu u koju toliko verujemo, ako već nismo verujući u teističkom smislu te reči.
Hvala svim predavačima. Hvala na lepoj saradnji i mojim kolegama-polaznicima, bez kojih
uspešne debate ne bi imale svoj pravi cilj-naučiti nas, ako ne tolerantnijim, onda barem svesnijim
da puno toga još moramo da naučimo, bar što se verskih zajednica i ljudi u njima tiče.
1. mbogicevic Says:
February 11th, 2008 at 11:35 pm
Zaista lep završni tekst! Svaka čast, još jednom!!! Upravo je primena svih naših znanja u
praksi ono što je izazov naše generacije. Neće nam biti lako (i već nije). Moramo još
mnogo toga da učimo i mnogo toga da ispravimo, popravimo i da izdržimo u tome,a da se
sami ne “iskrivimo”. Ovom prilikom bih ti se zahvalio na tvom veoma kvalitetnom učešću
u ovoj školi.
2. aleksandart Says:
February 13th, 2008 at 11:06 pm
Hvala i ja se tebi zahvaljujem na saradnji. Ocekivao sam da se u ovom tekstu svi pridruze
da zajedno zahvalimo i Siti na svemu.
3. sreckop Says:
February 14th, 2008 at 1:09 pm
Па лако би то ишло да нема техничких проблема са овим блогом. Ево и ја ћу да се
придружим вама двојици, захваљујући се свима - и предавачима и учесницима ове
виртуелне школе - на сарадњи, кооперативности и дружењу. Брзо минуше ове
недеље, а чини ми се као да смо тек почели. Бар са моје тачке гледишта је тако.
Muzika, čovek, religija
Thursday, February 7th, 2008
Živeći u vremenu konstantnog stvaranja, identitet pojedinca sa grupom je bila važna, s tim da se
stvori jedan kolektivan identitet, kao vid pomoći u integrisanju čoveka sa grupom.
S tim u vezi je i bila crkvena, odnosno sakralna muzika. Dobro, imamo muziku plemena koja se
teško čuva, zbog globalizacijskog procesa, na Polinezijskim ostrvima, na Novom Zelandu, u
Africi, na Američkom podkontinentu. Trans ili ekstaza prilikom udaranja bubnjeva i pevanja,
služili su i služe kao put ka dostizanju Onostranog. Svi narodi treba i moraju da čuvaju svoju
kulturnu tradiciju, a i održati je na nivou svog originala i ne dopustiti ‚‚ne-kulturni koktel kiča i
šunda, gde se ne zna ni kraja ni početka‚‚… Crkvena muzika, naspram svetovne, još uvek nekako
opstaje u svom vidokrugu duhovnog delanja i oplemenjivanja čoveka.
Za hrišćansku muziku je karakteristično da se ona uvek izvodila vokalno, jednim posebnim
izvođenjem uz korišćenje ljudskog glasa koji je instrument nepredvidiv sam po sebi. Mešoviti hor
ili grupa pevača čine jednu, često, heterogenu strukturu (pol, starost, poreklo, status itd.)
homogene grupe po zvuku i ljubavi prema religiji (što ne mora da bude, ali često jeste), što čini
crkvenu muziku posebnom. Danas, mnogi kompozitori pokušavaju da ujedine religije
sveta, komponujući sa namerom (ili ne) da liturgijske elemente iz hrišćanskih različitih crkava