ovde - vera znanje mir

azumevanje okoline. Okolina nije nudila pomoć u rešavanju problema subjekta, ili nije imala
senzibiliteta da primeti alarm funkciju.
- Osobe sa simptomima depresije, u korelaciji s ostalim rezultatima, u većem stepenu
su se izjasnili da nisu prihvaćeni od društva. Ovaj osećaj jače je prisutan kod starijih đaka,
međutim ne samo kod ispitanika prve kategorije nego kod svih ispitanika. Ovaj rezultat je
najverovatnije prisutan kod svih adolescenata jer u ovo doba oni još traže svoje mesto u
društvu, pokušavaju da izgrade svoj pogled na svet, koji možda nije u skladu sa društveno
prihvaćenim normama.
- Mladi koji pripadaju prvoj kategoriji u većem stepenu ističu besmislenost života nego
ostali mladi, osim gimnazijalaca. U Gimnaziji je u sve tri kategorije ispitanika osećaj
besmislenosti života otprilike na istoj stopi. Ispitanici koji završavaju stručne škole u četvrtoj,
završnoj godini imaju negativniji odnos prema smislu života od ispitanika prvog razreda. Ovaj
rezultat može biti povezan sa činjenicom da đaci u stručnim školama prestaju sa školovanjem,
da moraju da se suoče sa novim životnim situacijama, moraju da pređu u svet odraslih, na šta
možda još mnogi nisu spremni; moraju da se zaposle što je u postojećoj ekonomskoj situaciji
teško. Sa druge strane, gimnazijalci nastavljaju školovanje, što nije u toj meri nova životna
okolnost kao što je zaposlenje. Osobe koje imaju osećaj besmislenosti života nemaju konkretne
planove za budućnost, što je neophodan zaštitni faktor od suicida.
- Rezultati koji se odnose na osećaj straha od života. U skladu sa prethodnim rezultatom
koji se odnosi na osećaj besmislenosti života i ovde osobe sa simptomima depresije pokazuju
najveći strah. Međutim, mora se uočiti da je ovaj osećaj prisutan kod svih ispitanika u dosta
velikom procentu, i to izrazito kod ispitanika iz stručnih škola završnih godina.
- Osećaj krivice prisutniji je kod ispitanika prve kategorije, nezavisno od uzrasta i škole.
Stopa osećaja krivice opada u kategoriji onih osoba kod kojih su prisutni samo neki simptomi
depresije, a najmanja stopa je kod osoba koji nemaju nikakve simptome depresije.
- Osobe sa simptomima depresije imaju lošiji školski uspeh i imaju veću stopu
opterećenosti školom. Ovaj rezultat primećen je kod obe generacije u Hemijskoj školi i u
Gimnaziji. U Građevinskoj školi opterećenost školom je prisutnija kod osoba bez simptoma
depresije. Ova kategorija ispitanika ima bolji školski uspeh od kategorije gde osoba sa
simptomima depresije.
- Kod mladih sa simptomima depresije javlja se u velikom stepenu osećaj opterećenosti
porodicom, u sve tri škole. Kod ispitanika prve kategorije, u starijoj generaciji jače je prisutan
ovaj osećaj nego kod mlađe generacije. Postoje razni uzroci koji mogu da dovedu do osećaja
opterećenosti porodicom. Tu možemo ubrojati sukob generacija u porodici, razvod roditelja,
smrt roditelja, prisutnost bolesnika u porodici, želja adolescenata da se osamostale, da budu
nezavisni od roditelja, a svesni su da se ovo ne može ostvariti.
- Osećaj beznađa prisutan je u dosta velikom broju, i to kod ispitanika svih kategorija.
Ipak, ispitanici sa simptomima depresije pokazuju veći stepen osećaja beznađa u odnosu na
ostale ispitanike. Ovakav osećaj je najjači kod ispitanika završnih razreda stručnih škola.
Gimnazijalci su malo optimističniji, a mogući uzrok tome je isti kao i kod osećaja besmislenosti
života. Jedan od uzroka za prisutnost beznađa u tako velikom broju može biti i postojeća
politička i ekonomska situacija u državi, što i mladi osećaju i razumeju.
- Kod učenika prvog razreda sa simptomima depresije, ispoljava se kompleks manje
vrednosti u dosta velikom procentu. U četvrtim razredima iste kategorije kompleks manje
vrednosti još je jači, ali samo u stručnim školama. U Gimnaziji, učenici četvrtog razreda u
mnogo manjem broju imaju ovaj kompleks. Kod ispitanika iz Hemijske škole četvrti razred je u
primetno velikom broju istakao kompleks manje vrednosti. U ovim odeljenjima ženska
populacija je u prevazi, devojke završavaju stručnu školu koja možda ne nudi nikakvu
perspektivu u budućnosti, što može da razvije ovaj kompleks.
- Korišćenje narkotika prisutnije je kod ispitanika prvih razreda u kategoriji osoba sa