ovde - vera znanje mir

zaštite drugim verskim zajednicama. Ovaj argument u slovenačkom slučaju ima posebnu
težinu, s obzirom na to da je reč o državi sa katoličkom dominacijom u stanovništvu.
• Registracija novih verskih zajednica pokazala se spornom. To može izgledati
iznenađujuće, s obzirom na napred rečeno. U Sloveniji nije ukinuta pravna važnost
zakona o verskim zajednicama iz 1974. godine. Verske zajednice se, po tome zakonu,
mogu na najliberalniji način registrovati kod Ureda za verske zajednice. Taj ured se,
međutim, pokazao bastionom otpora registraciji novih verskih zajednica (kojom one
stiču određena poreska i druga prava, dok je sama delatnost slobodna i bez toga). Reč je
o raznovrsnim malobrojnim zajednicama, koje uključuju novodobnost, azijatske religije,
sinkretičke religije i religije koje je teško razvrstati. Sve one imaju mali broj sledbenika.
Ured se pozivao prvenstveno na to da nije određena formalna strana registracije (ne
sadržinski uslovi, kojih praktično nema, već upravni postupak), stavši na stanovište da
opšti upravni postupak tu ne važi, a posebni »još« nije određen. To je objašnjavano
očekivanjem novog zakonodavstva na tom području. Brojne male verske zajednice
ostale su neregistrovane sve dok generalni sekretar vlade Slovenije nije Ured upozorio
na potrebu rešavanja tih zahteva. Nakon toga je veći broj zajednica registrovan. Ni u
jednom slučaju registracija nije uskraćena sa obrazloženjem da molilac i nije vera
odnosno verska zajednica, da bi bila društveno opasna, ili slično. 2
S druge strane, učinjeni su i značajni koraci na ugađanju zahtevima prvenstveno
katoličke strane. Mnogi objekti, uključujući značajan deo šuma, vraćeni su u vlasništvo i posed
Crkve, u vojsku su uvedeni sveštenici, da vrše »duhovnu opskrbu«, nastavljeno je finansiranje
socijalnog osiguranja sveštenika (registrovanih zajednica), daje se pomoć za obnovu i
održavanje verskih spomenika kao kulturnih spomenika. Mnogima od tih mera moglo bi se
prigovoriti da nisu u skladu s načelom odvojenosti shvaćenim na klasičan džefersonovski
način – kao »visok i nesavladiv zid« među tim institucijama.
Ovakvo uređenje Sloveniju čini izuzetkom u odnosu na okruženje, gde sve države nude
veronauku u javnim osnovnim i srednjim školama. Takođe sve imaju sklopljene sadržinski
bogatije ugovore sa vatikanskom državom, dok u Italiji čak važi konkordat iz 1929., koji
Rimokatoličkoj crkvi obezbeđuje izuzetne pirivilegije. Da li će sva ova institucionalna rešenja
koja su sada u Sloveniji na snazi ostati jeste pitanje, naročito kad se ima u vidu da je u Sloveniji
nedavno obrazovana vlada u kojoj učestvuju i stranke koje drže do svog katoličkog identiteta i
pogleda na svet. Ipak, ne treba očekivati jednostavnu demontažu dostignuća institucionalizacije
odvojenosti crkve od države, već manje izmene, npr. u smeru da se veronauk, koji bi se i dalje
izvodio izvan škole, smatrao od strane škole izbornim predmetom. Zanimljivo će biti kako će
se institucionalizovati registracija novih zajednica, gde inicijative iz katoličkih krugova
(Institut za prava čoveka dr Lovra Šturma) predviđaju zakonska rešenja sa registrovanim i
neregistrovanim verskim zajednicama, s određenim brojem podnosilaca zahteva za registraciju,
s određenim brojem godina delovanja kao uslovom za registraciju, sa prezentacijom verskog
učenja prilikom registracije, itd. Može se očekivati da će takav predlog kad se pojavi kao
zakonski projekat, oživeti rasprave na osi katoličke – protivkatoličke snage u Sloveniji, a to je
osa koja u značajnoj meri pokreće politički život.
1 Ovde nije od značaja činjenica da tolerancija može biti upotrebljena u represivne svrhe
u smislu u kojem je pisao H. Markuze (Marcuse). Sporno može biti da li pojedina institucija koja se naziva verskom
jeste stvarno to, ili navodni verski položaj koristi kao masku za neke druge delatnosti, npr. komercijalne. O tome
svedoči primer scijentolo- gije, koji se pojavljuje kao pravno sporan, ali italijanski sudovi plediraju za široku
definiciju religije, za menjanje toga pojma u skladu s vremenom, i za uvažavanje mišljenja naučne struke o tome šta
je religija (M. Introvigne u zborniku Platvoet, J. in Molendijk A. ur., (1999) The Pragmatics of Defining Religion.