ovde - vera znanje mir

školski uspeh može da postane jedan od indikatora problema. Međutim, pad školskog uspeha
nije uvek prisutan kod mladih koji imaju krizu. U knjizi Verskesekte Z. Jukovića, koja opisuje
slučajeve suicida mladih, istaknuto je da neki mladi koji su izvršili suicid nemaju loš školski
uspeh, kod njih nije primećen čak ni pad proseka ocena.
Pitanja koja ispituju prisutnost nepotpunih porodica među ispitanicima ukazuju na to
da, i u prvom i u četvrtom razredu najveći broj nepotpunih porodica postoji kod ispitanika sa
nekim simptomima depresije. Nepotpuna porodica može biti jedan faktor suicida. Sagledano po
školama, u Gimnaziji, gde u četvrtom razredu (u odnosu na prvi razred iste škole) postoji
manji broj depresivnih osoba, manji je i broj nepotpunih porodica. U Građevinskoj školi, veći
broj nepotpunih porodica uvek je povezan sa većom stopom depresije. U Hemijskoj školi
među depresivnim osobama nema nepotpunih porodica, ali kasnije vidimo da je u ovoj školi
dosta visok procenat disfunkcionalnih porodica.
Razvod braka je najčešće navođeni razlog nepotpune porodice. Kod ispitanika sa
simptomima depresije, kao i kod ispitanika s nekim od simptoma depresije, češći razlog
nepotpune porodice je razvod roditelja, dok je kod osoba koje nemaju simptome depresije
razlog nepotpune porodice smrt roditelja. Ovaj podatak ukazuje na to da mladi možda teže
mogu da se izbore sa razvodom roditelja nego sa potpunim gubitkom roditelja. Porodice kod
kojih je došlo do razvoda verovatno su prolazile kroz razne krize, svađe roditelja, što je
nepovoljno uticalo na razvoj mladih. Kod mladih gde je došlo do razvoda roditelja možda
postoji i gnev: oba roditelja su prisutna a ipak porodica ne može da bude na okupu. Stručnjaci
ističu da deca često sebe krive zbog razvoda roditelja, a ovaj osećaj dovešće do depresije. Kod
onih ispitanika kod kojih ne postoji nijedan simptom depresije, najčešći razlog nepotpune
porodice je smrt roditelja. Smrt roditelja je veliki stres za svako dete ali neće razviti osećaj
krivice kao kod razvoda roditelja.
Po statusu roditelja možemo videti da kod pojedinaca sa simptomima depresije i kod
pojedinaca s nekim od simptoma depresije, postoji više roditelja koji nisu zaposleni ili su
penzioneri. Pripadnici ove grupe istovremeno u većem broju smatraju da su im porodična
primanja ispod proseka. Loša materijalna situacija pojedinaca u korelaciji je sa nivoom
depresije. Istovremeno se primećuje da je kod ispitanika koji nemaju nikakav simptom depresije
majka češće nezaposlena nego kod ispitanika sa simptomima depresije. Ovakva situacija može
da ukaže na potrebu da majka bude pored deteta jer je omogućena veća kontrola nad detetom,
odnosno lakše se vodi briga o detetu kada je majka pored njega u toku celog dana.
Psihičke karakteristike ukazuju:
- Usamljenost je u mnogo većem stepenu prisutna kod osoba sa simptomima depresije.
Usamljenost u prvom razredu je karakterističnija za Hemijsku i Građevinsku školu. U četvrtom
razredu ovaj osećaj je snažniji kod svih ispitanika u svim školama. Navedeni podatak
potvrđuje pretpostavku da je usamljenost uzrok depresije i da usamljenost lakše dovodi do
suicida, jer ne postoji dovoljna društvena podrška pojedincu.
- Kada ispitujemo sposobnost učenika za izvršenje svojih zadataka, vidimo da
samopouzdanje raste u grupama gde ne postoje simptomi depresije.
- Osećaj ″niko me ne voli″ kod depresivne osobe češće se javlja nego kod ostalih
ispitanika; ovaj osećaj postaje jači kod ispitanika četvrtih razreda, i u korelaciji je sa
usamljenošću. Depresivne osobe, po ovim rezultatima, ne dobijaju dovoljno pažnje i ljubavi od
okoline. Iz ovakvih okolnosti proizlazi egoističko samoubistvo.
- Osećaj da je na teretu drugim ljudima kod depresivnih osoba je mnogo češći nego kod
ostalih učenika. Istovremeno, kod ovih osoba u četvrtom razredu naglo se povećava stopa ovog
osećaja u srazmeri sa rastom stope depresije. I ovaj rezultat ukazuje na nedostatak integrisanosti
pojedinca u društvo. Kod suicidenata česta je pojava da suicidalna osoba nije dobila podršku i