ovde - vera znanje mir

Sledeće pitanje razmatra odnos sekte i ne/tolerancije. Uzet je termin sekta, a ne mala
verska zajednica jer je prvi dosta rasprostranjeniji u upotrebi, mada tu leži i opasnost, pošto se
termin sekta kod nas najvise upotrebljava u pežorativnom značenju i ne vidi se razlika između
pojedinih tipova sekti, već se sve one trpaju u jedan džak. U odnosu prema sektama postoji
razlika između ove dve grupe ispitanika, mada nijedan ispitanik iz obe grupe ne smatra da
sekte ne utiču na trpeljivost, jedino sto se kod religiznih taj uticaj naglašava – 86,6%
religioznih smatra da je taj uticaj apsolutan, dok 60% nereligioznih smatra da je taj uticaj
prisutan, ali ne toliko intenzivan, mada ni broj onih nereligioznih koji smatraju da je apsolutan
nije zanemarljiv i iznosi 40%. Na pitanje kojim oblicima delovaja sekte utiču na trpeljivost,
većina ističe negativne oblike kao što su agresivna propaganda, ispiranje mozga i.t.d. I ovde
je očigledna velika netolerancija prema pripadnicima malih verskih zajednica, koja je delom
posledica neznanja, a delom i agresivne propagande koja je vođena za vreme prethodne vlasti
(devedesetih godina) protiv malih verskih zajednica, koji su bili žrtveni jarci i dežurni krivci
za sve što nam se dešavalo. To neznjanje se vidi i u odgovoru na sledeće pitanje, od čega
zavisi ta netrpeljivost, većina religioznih (86,6%) smatra od tipa sekti, što znači da se sekte ipak
razlikuju u svojim učenjima i oblicima delovanja i da ne izazivaju a priori negativne društvene
posledice, iako se u prethodnom pitanju zastupa takav stav 152 .
13% religioznih smatra da to zavisi od karaktera i delovanja njihovih sledbenika, dok se niko
od religioznih nije opredelio za odgovor pod c) od karaktera šireg društva čije se
protivrečnosti transponuju kroz sekte. Trećina nereligioznih opredelila se za odgovor pod c).
Očigledno je da religiozni ne uviđaju značaj društvene strukture kao okvira raznih oblika
društvenog delovanja i faktora koji na indirektan ili direktan način utiče na ovaj fenomen.
Na pitanje br. 9 “Da li smatrate da je verska netrpeljivost uticala na sukobe u bivsoj SFRJ”,
odgovor je sličan kao i kod pitanja koja imaju istu strukturu. Obe grupe ispitanika potvrđuju
postojanje ove teze, samo sto 94% religioznih smatra da je ona apsolutna, a 80% nereligioznih
da je ona prisutna u izvesnoj meri, ali da nije apsolutna. Kada se ovo pitanje konkretizuje,
tj. kad se traži stav o uticanju pojedinih konfesija na tragične balkanske sukobe, vidi se
značajna razlika između ove dve grupe ispitanika. 80% nereligioznih smatra da su sve verske
zajednice doprinele sukobu, dok 15% smatra da su to vodeće, ne navodeći pri tom nijednu
ponaosob, dok je jedan ispitanik naveo da su to male verske zajednice. Da li je taj ispitanik
pristalica teorije zavere teško je reći, mada je vrlo moguće. Religiozni (a to su u našem
istraživanju hrišćani) ne smatraju da su sve verske zajednice podjednako doprinele sukobu –
njih 86.6% ističu doprinos islama (80%) i sekti (20%) u ratnom sukobu. Znači, religiozni svoju
“vernost” vlastitoj religioznoj grupi dokazuju i time što optužuju druge za ono što se desilo.
Ova razlika između dve grupe ispitanika prikazana je na grafikonima 5.1. i 5.2.
Pitanja 11. i 12. odnose se na ekumenski pokret i njegovu povezanost sa tolerancijom.
Većina religioznih i nereligioznih smatra da je delimično upoznata se ekumenskim pokretom
(80% odn 86,8%), dok ima 15% religioznih koji tvrdi da nije, i 13.3 % nereligioznih koji
tvrde da jesu. Razlika je prisutna pri operacionalizaciji pitanja vezanih za ekumenski pokret.
Dok se većina nereligioznih slaže sa osnovnom misijom ovog pokreta, a to je obnova jedinstva
svih hrišćana (njih 80%) dotle se većina religioznih ne slaže (86.6%) tvrdeći da se time gubi
verski i kulturni identitet. Očigledno da religiozni u velikom delu imaju netrpeljiv odnos prema
ovom fenomenu.
Pitanja 13. i 14. odnose se na problem veronauke, koji je posle dolaska DOS-a na vlast
bio aktuelizovan, mada je bio prisutan i ranije, samo sto je voluntarističkim odlukama
pripadnika režima devedesetih godina potiskivan. Svi religiozni ispitanici su za uvođenje
veronauke u škole, a što se tiče odnosa ovog fenomena i tolerancije, oni smatraju da se
tolerancija time povećava, jer dolazi do upoznavanja izvornih religijskih ideja koje u principu
pozivaju na toleranciju. Što se nereligioznih tiče, njih 46% je za uvođenje veronauke u škole, a
ostali nisu i smatraju da uvođenje veronauke u škole smanjuje toleranciju jer se deca upoznaju