ovde - vera znanje mir

igrala beznačajnu ulogu u turbulentim događajima, za koje su smatrali da su doveli do kraja
rimsku imperiju. Ali sa gledišta ovih dominikanaca, istorija izgleda ovako: žena, posebno
seksualno aktivna žena, jeste najmoćnija razorna sila u svetu. U jednom od najinformativnijih
pasaža, Sprenger i Institoris pobliže objašnjavaju svoje stavove:
”Konačno dolazimo do istraživanja telesne požude samog tela: odatle dolaze bezbrojne štete
ljudskom životu, tako da s pravom možemo reći sa Katonom Utickim**: ”Kada bi svet mogao biti
bez žena, tada bismo saobraćali sa bogovima” Zaista, kada ne bi bilo ženskog zla, a da ne
spominjemo veštičarenje, svet bi bio osiguran od mnogobrojnih opasnosti. Počujte šta je Valerije
rekao Rufinu: ”Ti ne znaš da je žena jedna himera; ali dobro je da znaš: jer to čudoviste poprima
tri oblika - lice svetlo i plemenito kao u lava, nečist trbuh kao u koze i otrovan rep kao u guje. On
time misli da je žena lepa za gledanje, na dodir zarazna, a smrtonosna ako je zadržite kraj sebe”.
(20)
Ovde će predstavi iz priče o postanju biti pripojena jedna druga dimenzija: žena sad više nije
isključivo samo sasud požude, nego uzrokuje požudu i kod muškaraca. Drugim rečima, uvek kada
muškarac i žena seksualno opšte, bilo u saglasnosti ili ne, bez obzira pod kakvim okolnostima,
krivica je žene - uvek je ona ta koja daje povod. Ako se radi o seksu, muškarci nikad za to nisu
odgovorni; jedan svet bez žena, to bi bio svet bez seksualne želje. Sprenger i Institoris ne
ostavljaju ni trunku sumnje u to je da sklonost žena ka požudi prouzrokovana greškom prilikom
njihovog stvaranja. Žene se razlikuju biološki od muškaraca (halo vladika Leonard!):
”Jer što se tiče razuma, ili razumevanja duhovnog, čini se da su one od druge vrste nego muškarci,
na što upućuju autoriteti i razni primeri u Svetom pismu. Terencije kaže: ”Žene su lakog razuma,
skoro kao deca”… Razlog zašto su žene duhovno inferiornije leži u prirodi: jer su telesnije
nastrojene nego muškarci, što je vidljivo iz mnogih telesnih nepristojnosti. Ovo će se pokazati i
kod stvaranja prve žene, tako što je ona stvorena iz krivog rebra, tj. iz jednog grudnog rebra, koji
je povijen kao da je postavljen u suprotnom pravcu u odnosu na muškarca i iz ovog nedostatka
istovremeno proističe da, budući da je žena jedna nesavršena životinja, ona uvek vara”. (21)
Ovaj odlomak je uzet iz jednog poglavlja Malja za veštice, u kojem autori diskutuju o tome zašto
se praznoverje, pod cim podrazumevaju sklonost ka vešticarenju, ”uglavnom nalazi kod žena”.
Razlog je skroz jednostavan: ‘’svo veštičarenje se dešava iz telesne požude, koja je kod njih
neutaživa”. I razlog zašto muškarci imaju požudu - ili pak ne, leži cesto u tome da su oni
omađijani, zašto Malj za veštice daje konkretne primere:
”U gradu Mersburgu, eparhija Konstanz, bio je takođe jedan mladić kojeg je veštica omađijala,
tako da nije uopšte mogao da spava sa ženama, izuzev u jednom slučaju. U prisustvu puno ljudi
ispričao je takođe da je često želeo da se ovoga oslobodi, da potraži i da pobegne u druge zemlje, a
da ga je ona po noći dizala i najbržem trku, kao u letu, malo po zemlji, malo po vazduhu, i ponovo
vraćala”. (22)
Jedan mali korak deli stav da je žena izazivačica požude kod oba pola, do ubeđenja da ona ima
kontrolu nad željom, pa tako i moć da je oduzme. Jedno poglavlje u Malju za veštice ima naslov:
”O načinu kako se postarati da se muški udovi razveštičare” i bavi se jednim nizom muških
fantazija, gde veštice ostavljaju muškarce da pate zbog gubljenja penisa. Ironija je, naravno, da
upravo onaj deo muškog tela koji mušku moć najjače simbolizuje - penis-testisi, i koji je svojom
eksponiranom pozicijom relativno ranjiv, jeste izvor snage i slabosti. Autori Malja za veštice
polaze, razume se, od toga da veštice pokušavaju da zadobiju moć nad muškarcima napadom na
njihove plemenite telesne delove, otuda nama bliski pojam o veštici koja kastrira. Knjiga donosi
izveštaj o iskustvu jednog dominikanskog kaluđera koji je potražio jednog mladića koji je tvrdio
da je ”izgubio muške organe”.(23) Kaluđer je zamolio mladića da skine odelo, pregledao telo i
potvrdio njegove tvrdnje. Tada ga je upitao da li sumnja na neku koja ga je možda oveštičarila,
odgovor je bio pozitivan i kaluđer ga je odmah uputio da ”što pre ode kod nje i da je lepim rečima
i obećanjima omekša”. Nakon par dana, mladić se vratio natrag i imao svoj penis opet tamo, gde
mu je bilo mesto.