ovde - vera znanje mir

govore o samoubistvima. Sve ovo doprinelo je da se suicid smanji za 40%. Iz ovog primera
vidimo da država ne može da izostane iz ovakvih akcija, da žmuri pred problemom.
SOS telefoni kao vid prevencije
Jedan od vidova prevencije su SOS telefoni koji nude mogućnost da čovek anonimno, ne
otkrivajući svoj identitet, zatraži pomoć od stručnjaka. Dežurni stručnjaci mogu već na osnovu
načina govora, na osnovu brzine govora, dužine trajanja pauza između reči utvrde u kakvoj je
krizi sagovornik sa druge strane telefonske linije. Ove službe ne nude terapiju čoveku u krizi
nego daju podršku, daju nadu. Stručnjaci za telefonom mogu da daju psihološku pomoć, mogu
da utiču na ponašanje čoveka. Čovek u krizi često ima izjave kao što su: ″niko me ne voli″,
″svemu je kraj″. Ovakve izjave čovek u krizi često spominje. Cry for help ne sastoji se u tome
da čovek traži zaštitu od svog destruktivnog ponašanja, nego da traži pomoć za rešenje svog
problema. Bitno je ubediti čoveka u krizi da za svaki problem ima rešenje.
Subotički SOS telefon
U Subotici radi samo jedan SOS telefon, koji je nedovoljan za subotičke potrebe. U
celom Severnobačkom okrugu, koji je u zemlji najugroženiji, funkcioniše samo jedna
telefonska služba koja je voljna da pomaže ljudima u krizi. Ova telefonska služba, međutim,
nije u mogućnosti da pruži pomoć u svim momentima kada je to potrebno građanima.
Subotički SOS telefon radi volonterski, to je neplaćen rad, počiva na dobroj volji; SOS
telefon radi od 17 sati do 24. Ovaj kratak period tokom dana nikako ne može biti dovoljan, a
nema dobrovoljaca koji bi bez materijalnog stimulansa radili do kasno u noć. Bez podrške
društva, države nemoguć je uspeh u ovako odgovornom poslu.
Direktorka Subotičkog centra za socijalni rad organizator je i saradnik SOS telefona;
ona ističe da građani putem ovog telefona traže pomoć, ali u neočekivano malom broju.
Sagledano po polu, jednako se javljaju i žene i muškarci. Prosek starosti onih koji traže ovaj
oblik pomoći kreće se od 40 do 45 godina. Ljudi se javljaju zbog raznih problema kao što su:
razvod braka, problemi u bračnim odnosima, u porodici, javljaju se zbog svađe sa decom,
roditelji imaju osećaj da gube svoju decu, nisu u stanju da ih razumeju, da im ponude
potrebnu pomoć. U poslednje vreme brojni su pojedinci koji se javljaju zbog gubitka posla,
zbog loše materijalne situacije koja proizlazi iz gubitka zaposlenja. Ljudi potpuno izgube volju
za životom, ne vide izlaz iz postojećeg siromaštva. Usluge SOS telefona koriste i bolesnici
koji gube svu radost i nadu zbog zdravstvenih problema. Među bolesnicima javljaju se ljudi sa
hendikepom, ljudi kod kojih je u toku psihijatrijska terapija. Direktorka ističe da ne postoji
određeni dan ni određeno vreme tokom dana kada se ljudi najviše javljaju. Jedino ističe da
tokom praznika, ponekad i za Novu godinu, postoji najveća potreba za ovom službom.
Problem koji se javlja u ovom društvu, zbog čega SOS telefon nije svakom dostupan,
jeste to da mnogi još uvek nemaju telefon. Ljudi se zato javljaju sa javnih govornica, iz pošte.
Često se dešava da se razgovor preko telefona mora završiti jer se pošta zatvara. U ovim
slučajevima čoveku nije pružena pomoć koja je tražena.
Ovu službu zovu i oni koji žele da izvrše suicid i oni koji su već pokušali, ali najednom
smrt više nije željena ili su se uplašili i traže pomoć. U ovakvim slučajevima pokušava se s
razbijanjem anonimnosti onoga ko je pozvao pomoć, da bi mogla da interveniše hitna pomoć.
Mladi se javljaju ređe. Formirana je pre nekoliko godina volonterska organizacija pod
imenom ″Tini apel″ koja se usmeirila na mlade. Formirali su je psiholozi sa ciljem da
mladima olakšaju anonimno traženje pomoći. Obučili su mlade saradnike za nuđenje pomoći
adolescentima, jer mladi se lakše otvore mladima nego odraslim osobama. Tini apel
organizacija, međutim, nije uspela da opstane, tako da je uskraćen još jedan oblik pomoći