ovde - vera znanje mir

ostaje neregulisana. Samo neka imovina do sada je vraćena raznim verskim zajednicama, po
posebnim ugovorima.
Pitanje zaposlenih u verskim zajednicama
Pitanja statusa zaposlenih u verskim zajednicama, plaćanja zdravstvenog osiguranja i
penzije još nisu rešena. Odgovornost za plaćanje svih ovih prinadležnosti trenutno je pstavljena
samim verskim zajednicama, osim kad su u pitanju školski veroučitelji „tradicionalnih“
zajednica, kojima država obezbeđuje plate. Prednacrt zakona iz 2004. obavezuje državu da plati
zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje jednom broju sveštenika svih rangova, primereno
broju vernika iz svake Crkve i verske zajednice (član 21), kao i monasima i monahinjama (član
23).
Verska nastava u osnovnoj i srednjoj školi
Verska nastava u državnim školama bila je jedna od najkontroverznijih tema poslednjih
godina u Srbiji. Pitanje ponovog uvođenja verske nastave došlo je u centar pažnje odmah
posle političkih promena 2000. godine. Savezno, kao i republičko Ministarstvo vera
organizovalo je između marta i jula 2001, dijalog o ovoj temi sa predstavnicima verskih
zajednica, pravnim stručnjacima i nevladinim organizacijama 80 Zakon je delimično bio
pripremljen za republički nivo, ali dijalog sa verskim zajednicama doveo je do neočekivanog
obrta 5. jula 2001. Posle sastanka sa predstavnicima Svetog arhijerejskog sinoda SPC, 4. jula,
premijer Zoran Đinđić je sutradan objavio odluku da verska nastava u državnim školama
počinje 1. septembra te godine. Vlada Republike Srbije je uredbom uvela versku nastavu, a 25.
aprila 2002. Narodna skupština je izglasala zakone o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj
i srednjoj školi.
Milan Vukomanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da je odluka o
uvođenju verske nastave bila doneta prerano i politički motivisano; dovodi u pitanje i
usklađenost novih zakona sa republičkim ustavom, 81 jer, kako kaže, oni su prihvatili spisak
verskih zajednica navedenih u preambuli Predloga zakona o verskoj slobodi iz 2001. kao
„tradicionalne“, iako taj Predlog zakona nikad nije postao zakon sam. Vukomanović nije bio
jedini koji je kritikovao ove zakone: 2003. Udruženje građana „Forum Iuris“, Jugoslovenski
komitet pravnika za ljudska prava i jedan advokat iz Beograda pokrenuli su postupak pred
Ustavnim sudom Republike Srbije, tvrdeći da određeni članovi navedenog zakona nisu u
saglasnosti ni sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, ni sa međunarodnim aktima o
ljudskim pravima. 82 Ustavni sud odbacio je mogućnost da je ovo neustavno i nesaglasno sa
drugim zakonima, na većanju i glasanju 4. novembra 2003. 83
Zakonska regulativa o organizovanju i ostvarivanju verske nastave određuje je kao izborni
predmet, i stavlja uz drugi alternativni predmet etičko-humanističkog sadržaja, koji može da se
izabere umesto verske nastave. Verska nastava ili alternativni predmet drže se po jedan čas
nedeljno (član 10 Uredbe o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnog
predmeta u osnovnoj i srednjoj školi). Za učenike osnovne škole, roditelji odnosno staratelji
odlučuju o pohađanju verske nastave ili alternativnog predmeta, dok učenici srednje škole
mogu sami da odluče, uz obavezno upoznavanje roditelja sa odlukom. 84 Član 8 §5
Uredbe kaže da „Ministarstvo prosvete i sporta obezbeđuje bruto naknadu tradicionalnoj crkvi i
verskoj zajednici po angažovanom času nastavnika.“ Druge verske zajednice imaju slobodu da
organizuju svoju versku nastavu u državnim školama, o svom trošku, ukoliko imaju dovoljan broj
učenika koji su odlučili da pohađaju tu nastavu. “Nastavni plan i program verske nastave
sporazumno donose ministar prosvete i sporta i ministar vera, na usaglašeni predlog