ovde - vera znanje mir

…Na Veliki Petak valja ustati rano i jaja obojiti. Ah, kaka su krasna nasa srpsko-pravoslavna jaja!
Crveno obojena i svakim finim sarama isarana. Po kanonima pravoslavne crkve, jaja moraju biti
crveno obojena, a ovaj sadasnji svijet udrio ih bojiti nekakim turli-turli farbama, te neznam violet,
te braun, te imel-blau, te lila, te roza, te moza. Natemate ih bilo, sad u sve udarila moda, pa nam i
jaja iscerase iz vjere! Da vi samo vidite sto je pokojna Anka Mijina znala ispisati i nasarati jaje.
Zena je bila prosta i nije videla ni Minhena ni Rima, ali kad bi ona nasarala svojom pisaljicom na
jajetu curu i momka, ti bi reko, zivo je i sad ce progovoriti…
Broj 180
..Koliko se god trude roditelji, da muskoj djeci daju sto bolju naobrazbu, ne manje se trude, da im i
zenska djeca steknu nesto vise znanja, nego sto ga je kadra dati osnovna skola. Tu uslugu vrse
djevojacke skole i veci broj klostera Sv.Ante i Sv. Pante. Kako se odgaja u tim klosterima, ne
treba ni pitati, nego treba pitati, sta izlazi iz tih klostera? Izlaze jedne fistrije, sto se po vazdan
kahpijaju po korzu i parkovima, i trce ko corave za oficirskim sabljama…Kad govore, mesaju pola
njemacki, pola svojim maternjim jezikom, i svaka im je druga rijec „Jezus Marija!”. I jos ima i
danas zalosnih Srba, koji svoju djecu daju u ove klostere, grom im se niz celo srozo!
…Znanje francuskog jezika je za nase zenskinje jedan veliki luksuz i jedna besposlica…Kamo
srece da se mesto toga nase zenskinje vise zainteresuje za narodnu poeziju…ove sadasnje moderne
mlade matere ne znaju svome djetetu…zapjevati ni jedne uspavanke, nego sve nekakva svapska
prenemaganja…
…Sto se tice klavira, o njemu se more ovo kazati: To je za nase prilike jedna vrlo skupa dzidza; i
koja dobro zna udarati u klavir, ne zna dobro udarati u lopar i oklagiju, a nas svijet ce se mnogo
vise obradovati, kad cuje kod kuce lupu lopara, nego klavira, izmjesana sa svapskom „vriskom”.
Oprostite za ovaj zadnji izraz, ali zapadna muzika ce biti za nas dotle „vriska” dok ne dospijemo
da se upoznamo sa Mocartom, Betovenom i Vagnerom, a za sad nam jos nije prese, jer mi imamo
svoju prekrasnu narodnu pjesmu, na kojoj bi nam pozavidio mnogi narod.
***
Eto, toliko za sada. Ako se neko pita zasto stavljam tekstove stare okruglo 100 godina na blog, to
je zbog tuzne cinjenice da oni poprilicno podsecaju na probleme i predrasude koje i danas
karakterisu nasu sredinu. Nekad smo svedoci cak i svesnog postavljanja nazadnih stavova iz
proslosti na mesto vrednosti kojima danas treba teziti…Ako je nekom promaklo da to primeti
navescu nekoliko primera iz licnog iskustva…Vise puta mi se desilo da na ulazu u blokove
Studenjaka vidim plakate koji objavljuju okupljanje pravoslavne domske omladine, radi rasprava
na teme koje bi zaista trebalo vec jednom da se prevazidju…Primera radi, jednom je tema skupa
bila ona cuvena izreka (valjda)Justina Popovica – „Evropa – jela i odela!”…Nemam zaista nista
protiv okupljanja pravoslavnih studenata, ali nije li pogubno aktualizovati iznova i iznova takve
prezivele stavove…Ili, domska citaonica ustupi stand urnebesnoj izdavackoj kuci „Pesic i sinovi”
koja bukvalno kopa nikad priznate „naucnike” iz XIX veka, zatrovane teorijama o Arijevskoj rasi,
Atlantidi i sl., ponovo ih izdaje, i predstavlja danasnjoj studentskoj populaciji kao relevantne
naslove…A mnogi ih zaista i dozivljavaju kao takve, kupuju i citaju…Dakle, ocigledno je da neke
lekcije za ovih proteklih 100 godina nikada nismo naucili i da je vrlo korisno osvrnuti se na greske
iz proslosti, kako bi se, kroz uvidjanje njihove slicnosti sa danasnjim, krenulo progresivnom
putanjom. Zato se nadam se da ce vas tekstovi „Zembilja” podstaci na razmisljanje…