ovde - vera znanje mir

Bice. Auh, pa ne procitam neke cele, kao npr. kod koleginice Nevene, ali procitacu ih kad-tad.
Sa ovom mojom ekoloskom temom sam hteo malo “osvezenje“, nadam se da si citala to pismo
poglavice Sietl?
• vesnaa Says:
February 5th, 2008 at 8:24 pm
Jao, izvini, nisam stigla ranije. Pismo je vrlo dirljivo, i za zapadnog coveka, na zalost, nepojmljivo
- jer mi smo navikli da je najvaznija stvar na svetu posedovanje, a prema prirodi se odnosimo kao
da je stvorena da bi nas sluzila. Bas je to rabin ovih dana objasnjavao - jeste da u bibliji pise kako
je covek “gospodar” nad stvorenom prirodom, ali to treba tumaciti u smislu da je i odgovoran za
njeno cuvanje i odrzavanje. Medjutim, kao da se u judeohriscanskoj kulturi taj “ekoloski” aspekt
gubi i dobro je sto ste ti i Srecko skrenuli paznju na njega….Meni se bas zbog zanemarivanja
takvih tema i skrnavljenja okoline jedno vreme cinilo da su ljudi bili u daleko vecoj harmoniji s
prirodom u paganskom periodu…Medjutim, sad mislim da ne treba svaljivati krivicu na
monoteizam, vec na cinjenicu da su se ljudi “razmazili” tehnoloskim napretkom, i sad kad vise
njihova ishrana i opstanak ne zavise direktno od prirodnih procesa, prestali su da se osvrcu na
prirodu, da je se plase i da je obozavaju, a samim tim i cuvaju. Kao da su svi resursi na svetu
neiscrpni….
• aleksandart Says:
February 6th, 2008 at 11:20 am
Slazem se u potpunosti. Nema problema i ja sam u guzvi, imam ispit iz informatike koji me
ubija…rabin je drzao par predavanja na mom odseku u prvom semestru iz sociologije religije
zajedno sa mojom profesorkom Kuburic o odnosu porodice i religije. Napisao je naucni rad iz toga
koji je sjajan, u casopisu “Religija i tolerancija“. Predavanja su mu bila odlicna.
Pagoda u Beogradu
Friday, January 25th, 2008
Previranja u svetu krajem druge dekade XX veka dovela su do raseljavanja i nejneobičnijih
preseljenja čitavih etničkih grupa. Tako su se između 1920. i 1944. godine na ulicama Beograda
mogli sresti ljudi niskog rasta, zdepaste građe, širokog lica i istaknitih jagodica i izrazito crne kose
koju su neki od muških pripadnika tih neobičnih doseljenika vezivali u čvor, a čelo im prekrivale
šiške. Samo retki, bolje upućeni stanovnici Beograda su znali da se radi o Kalmicima. “Daleko
tamo, iza “Cvetkove Mehane”, u Malom Mokrom Lugu, gde su generacije Beograđana, koje još i
danas žive, odlazile sve do pre Svetskog rata u lov, bačena valom Ruske revolucije, nastanila se je
Beogradska Kalmička kolonija. Taj kraj se sve više izgrađuje. On sve više postaje Beograd, mada
za sada još čuva odlike nekadanje stare Palilule ili Dorćola… Tihi, nečujni, sa njihovim kosim
obrvama, spljoštenim nosevima i mongolskim lobanjama, susreću se tu, po Učiteljskoj,
Kozarčevoj, Mis Irbijevoj, Crnopotočkoj, i drugim ulicama naselja Kralja Aleksandra ovi sinovi