ovde - vera znanje mir

potencijal ove vrste identiteta za kolektivno delovanje leži u činjenici da je regione teško, pre
svega, geografski definisati - oni često imaju više centara a granice su im iskrzane. Treći tip
kolektivnog identiteta je društveno-ekonomski, kategorija društvene klase. U Marksovoj
sociologiji ona predstavlja jedini značajni kolektivni identitet i pokretačku snagu istorije. Smit
smatra da teškoću pri posmatranju društvene klase kao osnove za trajan kolektivni identitet
predstavljaju njena ograničena emocionalna privlačnost i nedostatak kulturne dubine. Klase su
često rasute u teritorijalnom pogledu, i zasnovane na ekonomskom interesu, iz čega sledi
potencijal za dalje podele. Do izoštravanja identiteta može doći u slučaju kada u datoj društvenoj
formaciji postoji više sukobljenih klasa. Na sasvim drugačijim osnovama zasniva se “verski
identitet”. Dok klasni identiteti potiču iz sfere proizvodnje i razmene, verski proizilaze iz sfera
komunikacije i socijalizacije. Oni se zasnivaju na usaglašavanju kulture i njenih elemenata-
vrednosti, simbola, mitova i tradicija, često kodifikovanih u običajima i obredima. Verske
zajednice su tesno povezane sa etničkim idenitetima, jer se (izuzimajući “svetske” religije) većina
verskih zajednica podudarala sa etničkim grupama. Dešava se i da ono što je u početku bilo verska
zajednica na kraju preraste u isključivo etničku. I danas se identitet mnogih etničkih zajednica
zasniva na verskim merilima diferencijacije. Analitički se, ipak, verski i etnički identitet moraju
jasno razlikovati, iako oba potiču iz sličnih kulturnih merila klasifikacije, često se preklapaju i
međusobno jačaju. Smit navodi sledeća obeležja nacionalnog identiteta kao bitna:
1. zajednički mitovi i istorijska sećanja
2. zajednička masovna, javna kultura
3. zajednička zakonska prava i dužnosti svih pripadnika nacije
4. zajednička ekonomija, sa teritorijalnom mobilnošću pripadnika nacije
On zatim naciju definiše kao “imenovanu ljudsku populaciju sa zajedničkom istorijskom
teritorijom, zajedničkim mitovima i istorijskim sećanjima, zajedničkom masovnom, javnom
kulturom, zajedničkom ekonomijom i zajedničkim zakonskim pravima i dužnostima svih
pripadnika” i kaže da takva definicija otkriva svu složenost i apstraktnu prirodu nacionalnog
identiteta, jer se on oslanja na elemente drugih vrsta kolektivnog identiteta. Nacionalni identitet je
višedimenzionalan, i nikada se ne može svesti na jedan element, čak ni u posebnim
nacionalističkim frakcijama, niti se u nekoj populaciji lako ili brzo može stvoriti veštačkim
sredstvima.
*Korišćena literatura:
E.Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd, 1998.
Z.Golubović, Ja i drugi, elektronsko
izdanje(http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/99/jaidrugi), 1999
**ovaj tekst je sačinjen od odlomaka mog diplomskog rada “Kolektivni identitet i globalizacija u
antropološkoj koncepciji Zagorke Golubović”
nešto za početak
Sunday, December 2nd, 2007
Nakon početnog susreta u četvrtak 29.11. mnogo sam razmišljala o temi koji ću izabrati za svoj
blog. Posebno su me mučile reči profesora Šušnjića da bi “sloboda govora trebalo da znači da ono
što se javno govori zavređuje da bude javno izgovoreno”. Svakako nije lako preuzeti na sebe tu
odgovornost da procenimo šta zaslužuje da bude javno izgovoreno, a šta ne. Posle mnogo
razmišljanja odlučila sam da svoj prvi unos na ovom blog-u posvetim mom profesoru
Antropologije religije i Narodne religije Srba dr Dušanu Bandiću, od čije se smrti uskoro navršava
tri godine. Kao neku vrstu uvoda za čitav ovaj blog navešću definiciju pojma “religija” koju nam
je on dao na svojim predavanjima, i koja je za mene, a verujem i za mnoge druge studente,
predstavljala početak interesovanja i razumevanja ovu široku i duboku naučnu i društvenu temu: