ovde - vera znanje mir

Грци се, наставља он, у античким временима нису задржали само на питању судбине. Они
су ишли испред свог времена. У њиховом тадашњем пјесништву јавља се питање човјека
као индивидуе, које ће касније бити присутно код пјесника 19. и 20. вијека.
Дарко Гавриловић наглашава да је то још један доказ колико је Грчка битна за европску
цивилизацију.
- Књигу и писану реч први су у Европи ценили Грци. Ова љубав према књизи захватила је и
Aлександра Великог, који је то наследио од свог учитеља Aристотела - говори Гавриловић.
Он је подсјетио да је Aлександар Велики чак и на бојном пољу тражио да му донесу књиге,
јер ни тамо није могао без њих.
Професор Зоран Јосић говорио је о дијелу грчке историје који је, према његовим ријечима,
нераскидиво везан и за српски народ.
- У сам освит хришћанства, када је изгледало да ће Рим надвисити достигнућа старих Грка,
дошло је до низа изузетних догађаја, чији је резултат био стварање новог, величанственог
хиљадугодишњег царства, Византије, која је имала римско државно уређење, грчку културу
и хришћанску религију - каже Зоран Јосић.
Он објашњава да појам Византија потиче из каснијег периода, он Византинцима уопште
није био познат, јер су се називали Ромејима, Римљанима, и они су себе сматрали за једине
праве насљеднике великог римског царства.
- Византијска култура не само да је била отворена за утицаје других култура, са којима се
граничила. Она је оберучке прихватила хришћанство, али када је то учинила, она није
желела да се одрекне античких корена и те традиције. Византијски ствараоци се никада
нису одрекли својих корена и паганске традиције, грчке културе, филозофије,
књижевности, науке и уметности - истиче Јосић.
Јосић наставља да је баш због те тијесне везе са антиком Византија имала добру и снажну
основу за духовни и материјални напредак.
- Византија је била најсветлија културна тачка читавог познатог света готово хиљаду
година. Саме темеље Византије ударио је Константин Велики, моћни и сјајни владар, који је
одлучио да направи нову престоницу на Босфору, на месту где се налазио стари грчки град
Византион - прича Јосић.
Додаје да је мало градова чије је оснивање толико утицало на свјетску историју као што је
то Цариград, који се налазио на раскрсници између истока, запада, сјевера и југа.
Овај град је врло брзо постао културни, економски, политички, војни центар свијета и
утицао на развој цјелокупне историје хиљаду година.
- Константин је водио рачуна о изградњи цркава, јер је Цариград од почетка изразито
хришћански град. За време његове владавине хришћанство се устоличава као једина
призната религија у царевини. Држава је у цркви нашла своју духовну снагу, а помагала јој
је у њеном мисионарском раду - каже Зоран Јосић.
A. РAЈКОВИЋ
Izvor: Glassrpske.com 14.05.2006.
O kraju sveta
Wednesday, March 12th, 2008
SVETSKI SAVET CRKAVA OBJAVLJUJE POČETAK KRAJA SVETA
Jul mesec 2005. godine zadade velike muke staroj Evropi. Nesnosne vrućine u Španiji, Portugaliji,