ovde - vera znanje mir

samo sa svojom religijom ali ne i sa ostalima, i da uopšte time dolazi do samo još većeg
podvajanja između dece. Sličan stav ima i naš poznati sociolog religije Đuro Šušnjić. On ističe
da proučavanje vere nije isto što i poučavanje u veri, i da bi umesto veronauke možda trebalo
uvesti predmet religije koji bi predstavio ovaj fenomen deci sa psihološkog, sociološkog,
filozofskog i antropološkog aspekta. Pri tome bi deca saznala ne samo ono što odvaja njihovu
religiju od drugih, već i ono sto je zajedničko svim oblicima ispoljavanja ovog fenomena.
Zaključak
Kao što nam pokazuju mnogobrojni istorijski podaci, religija i tolerancija su uvek bile
povezane, nekad više a nekad manje. I mnogobrojna sadašnja istraživanja to pokazuju. I naše
ispitivaje stavova dve grupe ispitanika nam ukazuju na ovu povezanost. U ovom istraživanju
ispitali smo stavove religioznih i nereligioznih, a pošto stavovi predstavljaju spoj kognitivnih,
konativnih i emocionalnih komponenti, time smo ispitali i delovanje, odn. potencijalne oblike
delovanja koji proizlaze iz navedenih stavova, a koji kad se steknu povoljne okolnosti prelaze u
delovanje.
Videli smo da obe grupe ispitanika smatraju da religija utiče na toleranciju jedino se
razilaze po pitanju intenziteta i oblika njenog uticaja. Dok religiozni pridaju veći značaj religiji,
videći je kao samostalnu snagu, nereligiozni smatraju da je veliki uticaj društva koje predstavlja
okvir njihovih međusobnih odnosa, čiji značaj religiozni ne naglašavaju. Obe grupe pokazuju
netrpeljivost prema sektama, tačnije malim verskim zajednicama, samo što religiozni tome
pridaju veći značaj od nereligioznih. Zaboravlja se da je često i sam odnos šireg društvenog
okruženja prema sektama ove učinio netrpeljivim, a i često se previđa da postoje značajne
razlike i među samim malim verskim zajednicama, tj. previđa se tipologija sekti.
Mi možemo da dodamo da svaka religija potencijalno može da se, pretvaranjem u
ideologiju, uprlja svetovnim interesima. Taj mehanizam je lepo opisala Nonka Bogomilova
(1999) u članku The political and ethnic particularization of religion at the end of the
millenium. Ona ukazuje na mehanizme instrumentalizacije religije od kojih su najznačajniji
doktrinarni redukcionizam (doctrinal reductionism), gde se eliminišu univerzalni i
humanistički aspekti prisutni u religioznoj doktrini i ona se vezuje za određenu partikularnu
grupu pružajući joj ontološki status, kao i pomeranje akcenta sa spiritualnih i moralnih
aspekata na funkciju grupne simbolike. Ovi mehanizmi su naročito prisutni u manje razvijenim
zemaljama kao i marginalnih grupa. Dok razvijene zemlje imaju uporište svoje dominacije u
ekonomiji i vojsci, nerazvijenijim nije preostalo ništa izuzev mitologije, koja ponekad služi i za
mobilizaciju grupe protiv neprijateljskog sveta spram kog su one u podređenom položaju. A
upravo u tome i leži razlog islamskog fundamentalizma i agresivnosti nekih sekti, a ne u nekoj
njihovoj ontološkoj osobenosti. Nrp. i sami pripadnici muslimanske veroispovesti shvataju
Džihad, taj šesti stub Islama, na različite načine. Za neke je to unutrašnja borba protiv onog
lošeg u sebi, a za neke otvorena borba protiv nevernika, mada je čak prisutna trpeljivost prema
religijama knjige (hrišćanstvu, judaizmu). A Đuro Šušnjić lepo kaže da “ako je u svakoj
verskoj tradiciji bilo mistika i monaha, onda je bilo i protivnika rata jer oni ne vode rat sa
drugima već sa sobom”. A znamo da je njih bilo u svakoj religiji. I samo izvorno hrišćanstvo je
toliko tolerantno da sam Bog biva razapet od svojih neprijatelja, iako ima moć da ih uništi. A
u Kuranu stoji “Budi blag prema bližnjem i Alah će tvoja dela voleti”.
Svaki pravi vernik je protiv rata jer se njime narušava i božanski poredak. A takve su i
religije. Jedino kad se u toku istorijskog razvoja izvitopere, tj. kad papa proglasi sebe ocem a
ne bratom drugih episkopa, kad pravoslavlje tvrdi da jedino ono pravoslovi, kad muslimani
sve sto se dešava u modernom svetu tumace u religijskom svetlu i time u religiji nalaze
opravdanje za korišćenje nasilnih sredstava da bi postigle svoje, tobože svete ciljeve, jednom
rečju kad iz ideja prerastu u ideologiju. Đuro Šušnjić je lepo rekao da rat između različitih