ovde - vera znanje mir

Тајни хришћани - ставриоти
Friday, January 25th, 2008
Размишљајући о овонедељној теми - географији религије - помислила сам на могућност
криптоверства као проблем који стоји пред истраживачем географије религије. Не знам да
ли је овај феномен присутан у свету у 21. веку?
Новија историја зна за постојање многих криптоверника на подручјима Балкана и
Југоисточне Европе. Као прилог теми ево кратког чланка проф. Ј. Јоанидиса, о
криптохришћанима у Турској:
Jovan Joanidis
STAVRIOTI - TAJNI HRISCANI MALE AZIJE
…Svi ovi prividni muslimani imali su po dva imena: jedno tursko, po kome je bio poznat meu
Turcima, i jedno tajno hriscansko, po kome su se raspoznavali meu sobom. Kada bi oni isli u
dzamiju, tiho bi govorili hriscansko Vjeruju. Veoma strogo su drzali sve hriscanske postove.
Desavalo se da neki od njih postane i muslimanski imam! Sto se tice tajne Krstenja, Ispovesti i
Pricesca, sve su to obavljali nocu na skrovitim mestima. Njihovi svestenici su isli bez mantija i
ziveli kao obicni graani, da ne bi privlacili na sebe paznju. Njihovi tajni hramovi, skriveni po
pecinama, podrumima i katakombama, bili su posveceni svetom muceniku Teodoru. Kad bi neki
Stavriot umro, sahranjivali bi ga po muslimanski, naravno iz straha od porobljivaca. Meutim, kad
bi pala noc, skupljali bi se u nekoj kuci tajno i vrsili hriscansko opelo.
Naravno, sve to nije moglo uvek da se sakrije, pa su se dogadjale i velike tragedije. Tako jedne
noci za vreme Strasne sedmice, dok su se tajni hriscani molili, sabrani na sv. Liturgiji u jednoj
pecini, u pokrajini zvanoj Macuka, bili su iznenada opkoljeni od Turaka. Turci zatvore kamenjem
vrata od pecine da niko ne bi mogao pobeci. Pecina je bila ogromna, tako da je u njoj bilo na
molitvi vise od 1200 hriscana. Po drugim letopisima, bilo ih je oko tri hiljade. Svima njima,
mucenicima za ime Jagnjetovo, ta pecina se pretvorila u grobnicu. Svi su do jednoga pomrli od
gladi i zedji, proslavivsi prvo dan Hristovog Vaskrsenja. Umirali su jedan za drugim, bez roptanja,
u strasnim mukama. Turci su zazidali ulaz u pecinu i godinama posle toga nisu dozvolili da bilo ko
otvori i udje. Cak je i u same Turke usao strah: sirile su se po narodu price da se desilo cudo, da
hriscani u pecini nisu pomrli vec da su zivi! I kad su Turci negde uoci Prvog svetskog rata hteli da
pecinu otvore, da bi ispitali sta ima u njoj, mnogi su se pobunili, zahtevajuci da se ne otvara. Tako
je ona ostala i do danas zatvorena.
Ovi cudni hriscani Stavrioti ne samo sto su uspevali da vekovima sacuvaju svoju veru, nego su se
trudili da tajno privedu i druge svetlosti Jevandjelja. Oni su se zenili muslimankama, ali svoje
devojke nisu nikad hteli dati za Turcina. Brak sklopljen na muslimanski nacin nisu smatrali kao
zakonit, nego su se trudili da nevestu, ako je bila Turkinja, privedu u hriscansku veru. Otkrivali bi
joj u pogodno vreme da su oni hriscani, savetujuci i njoj da primi tajno krstenje. Ako bi devojka
pristala, onda bi jedan od tajnih svestenika krstavao. Ponekad se desavalo da te zene ne pristaju,
nego ih izdaju Turcima, sto je po pravilu sluzilo kao povod novog poklanja hriscana. Sve one koji
su bili umesani u taj slucaj Turci su hvatali, izvodili na trg vezane oko vrata lancima ili
konopcima, nagonili ih da javno priznaju svoje delo, da ispovede Muhameda i njegovu veru. U
takvom slucaju, niko od njih vise nije skrivao svoju pravu veru: javno su ispovedali Hrista i
dobrovoljno primali venac mucenistva. Toliko su ovi hriscani cuvali cistotu svoje vere i drzali se
jedni drugih da su nocu iskopavali svoje mrtve iz muslimanskih groblja i tajno ih sahranjivali u
hriscanska.
Godine 1876., kad je Turska proglasila svoj prvi Ustav, Stavrioti su se prvi put pojavili javno u
crkvi i izjavili da su oni hriscani a ne muslimani. Turski upravnik nije mogao shvatiti o cemu se
radi jer je bio potpuno neupucen i neobavesten o njima. Verujuci da se radi o nekakvoj masovnoj
“zarazi”, pokusao je da ih vrati na njihov “pravi put”. Oni su, medjutim, ostali uporni, pevajuci po
prvi put posle toliko vekova javno svoje crkvene pesme. Upravnik ih onda sve pohvata i baci u