ovde - vera znanje mir

spomenuo sam uticaj religije na politiku u SAD, a on je rekao da to ne postoji. A kada je Džordž
Buš po drugi put pobedio na izborima, čak i bivši ambasador SAD u SCG Vilijam Montgomeri je
konstatovao da je to posledica koncentrisanih napora religiozno opredeljenih birača. Time se
videlo koliko su mnogi ljudi na važnim funkcijama slabo informisani. Ali to je posledica uticaja
francuskih prosvetitelja na celokupan sistem obrazovanja koji sada treba prilagođavati realnosti. I
tu je vaspitno-obrazovni značaj “religije i politike”, odnosno politikologije religije.
Kako se ta veza odražava u drugim zemljama?
Dovoljno je pogledati primer najmoćnije zemlje Azije - Japana, države liberalne demokratije i
ekonomije. Malo je poznato da se u veoma dugom vremenskom periodu vladajuća većina u
Japanu formira zahvaljujući političkoj partiji Komeito, koju je stvorila sinkretička budistička
verska škola “Soka-gakkai”. Sve to dokazuje koliko se politikologija religije mora detaljno
proučavati kako bi se partneri upoznali, kako bi se znalo šta su im ideali kojima teže i šta se od
njih može očekivati. Studenti poslediplomskih studija FPN obrazovaće se da političarima i
javnosti objašnjavaju takve pojave i pokrete.
http://www.naslovi.net/2006-12-11/glas-javnosti/religije-i-danas-pokrecu-ratove/263206
Srpska pravoslavna crkva - prepreka modernizaciji države i društva
Tuesday, February 26th, 2008
INTERVJU: MILAN VUKOMANOVIĆ, SOCIOLOG RELIGIJE:
Srpska pravoslavna crkva - prepreka modernizaciji države i
društva
March 4, 2006 | Author: admin | Filed under: Intervjui
Mislim da je naša država i vlada najodgovornija što je SPC dobila tako veliki značaj u javnosti, a
svakodnevno smo svedoci toga da se crkva u toj svojoj novoj ulozi, najblaže rečeno, ne snalazi, a
u mnogim slučajevima i krajnje neodgovorno ponaša
Rođen 1960. godine u Beogradu, Milan Vukomanović je doktorirao u SAD, a od 1989. do 1995.
godine predavao je na Univerzitetu u Pitsburgu. Danas je profesor na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, posebno se bavi pitanjima međureligijske tolerancije i ranim hrišćanstvom. To bi
ukratko bila njegova biografija, s tim što treba podsetiti da je na njegovu knjigu “Rano hrišćanstvo
– od Isusa do Hrista”, izašlu 1996. godine, Srpska pravoslavna crkva veoma oštro reagovala,
doduše sa zakašnjenjem od osam godina, protivknjigom “Isus Hristos u mraku istorijske kritike”,
izvesnog Predraga Samardžića. Promociji Samardžićeve knjige prisustvovao je skoro sam vrh
SPC, a Vukomanović je tom prilikom od visokih sveštenika nazivan pogrdnim imenima, a jedna
od zamerki je bila i ta što je knjiga “Od Isusa do Hrista” štampana latinicom.
Sam Vukomanović se tom prilikom, kako kaže, zapanjio jer do tada “nije imao dokaza da su naši
crkveni mislioci uopšte svesni njegovog postojanja”.
Skoro da ne prođe sedmica a da u javnost ne dospe neka kontraverza vezana za delovanje
Srpske pravoslavne crkve. Šta je to u Srpskoj pravoslavnoj crkvi što je neprestano dovodi u
situaciju da ulazi u sukob sa savremenošću i da neprestano proizvodi «afere»? Otkud toliko
izražena potreba da se učestvuje u dnevnoj politici?
Srpska pravoslavna crkva je, kao što znamo, vrlo konzervativna religijska institucija. S druge
strane, ona je danas, više nego ikad u poslednjih pola veka, dobila priliku da se javno izjašnjava
oko čitavog niza pitanja koje jednostavno ne spadaju u domen crkvene nadležnosti i njenih
ustavnih okvira i ograničenja. Tu priliku joj je sada zdušno pružila srbijanska vlada koja je i
najzaslužnija za to što se SPC, protivno ustavu, podržavljuje, iako ona formalno, de iure, nije
državna crkva. I šta se onda tu dešava? Koliko su, recimo, odgovori crkve relevantni i aktuelni
kada je reč o savremenim političkim i društvenim pitanjima? Ukoliko je pridruživanje Evropskoj
Uniji cilj Srbije, može li SPC da promoviše antievropske stavove i tako izaziva konfuziju i podele