ovde - vera znanje mir

Detaljnija analiza osoba koje razmišljaju o smrti, samoubistvu ili o
pokušaju samoubistva
Gledano po polu ispitanika, ima više ženskih nego muških osoba koje razmišljaju o
smrti, samoubistvu ili pokušaju samoubistva. Kod ovih ispitanika značajan je veliki broj
pripadnika mađarske nacionalnosti, naspram ostalih nacija. Ispitanici se najčešće izjašnjavaju
kao vernici, ali nije mali broj onih koji su ateisti i onih koji ne znaju da li su vernici. Oni čine
čak 37% ispitanika. Nepotpunu porodicu ima 25% ispitanika, a najčešći uzrok nepotpune
porodice je razvod roditelja; 19% ispitanika je istaknulo opterećenost porodicom. Skoro svima
u ovoj kategoriji ispitanika opao je prosek ocena naspram prethodnih godina; ipak, oni nisu loši
đaci, imaju veoma dobar prosek. Polovina njih se izjasnilo da ih škola opterećuje. Četvrtina
ispitanika ima primanja ispod proseka. U ovoj kategoriji javlja se veliki broj onih koji
ponekad konzumiraju alkohol i onih koji redovno piju alkoholna pića. Korišćenje narkotika
prisutno je kod dva ispitanika, što je 7%. U 11% slučajeva javio se odgovor da su nekad
koristili narkotike ali više ne uzimaju. U ovoj kategoriji ispitanika ima zavisnika od alkoholnih
pića u porodici u tri slučaja tj. 11%. U velikom procentu javlja se usamljenost, osećaj da
ispitanik opterećuje druge, osećaj straha od života, osećaj krivice, besmislenost života, beznađe
i kompleks manje vrednosti. Ovi ispitanici uglavnom nemaju nikakve aktivnosti van školskih
obaveza. Imaju i manje večernjih izlazaka. Oni koji izlaze uveče, kasno se vraćaju kući, što je
uzrok njihovog umora i pospanosti. Uglavnom svi ispitanici smatraju da imaju stalan krug
prijatelja, samo je 7% ispitanika izrazilo nesigurnost u to da li ima stalan krug prijatelja, a 4%
ispitanika smatra da uopšte nema prijatelje.
U zaključku možemo reći da osobe koje razmišljaju o smrti, suicidu ili o parasuicidu pripadaju
grupi kod koje se javljaju simptomi depresije. Suicidolozi ističu iste karakteristike suicidalnih
osoba koje su primećene kod depresivnih pojedinaca odnosno kod pojedinaca sa nekim
simptomima depresije. Te karakteristike su da kod suicidalnih osoba ima više pripadnika
mađarske nacionalnosti, da se kod njih javljaju slučajevi nepotpune porodice zbog razvoda
braka, visok nivo alkoholnosti, nedovoljna integrisanost u društvo, budućnost bez cilja, kompleks
manje vrednosti, strahovi, beznađe i usamljenost u velikom procentu.
Može se reći da ovi ispitanici mogu pripadati rizičnoj grupi: kod njih postoji osnova
za izvršenje suicida ili parasuicida. Od svih ispitanika, u ovu grupu spada 9% ispitanika: 30%
čine đaci Hemijske škole, 37% čine đaci Građevinske škole i 33% čine đaci iz Gimnazije.
Suicid je pojava koja se neće nikada moći u potpunosti razumeti, ali on mora biti
proučavan kako bi se mogao razviti adekvatan oblik prevencije, za šta je potreban
multidisciplinaran pristup proučavanju. Sinteza međutim ne sme da stane na teorijskom nivou.
Svaka teorija mora se temeljiti na empiriji i svaka teorija mora imati za cilj da na osnovu
dobijenih rezultata izgradi prevenciju na društvenom nivou.
PREVENCIJA
Pitanje prevencije neizbežno je u istraživanju suicida. U suštini, prevenicija suicida je u
suicidologiji najbitnija. Međutim, uspešnost prevencije nije lako postići. Prevencija mora da
bude problem celog društva, ne samo problem nekih nevladinih organizacija, volonterskih
službi. Država mora da se zalaže za razvoj prevencije, država mora da finansira formiranje
stručnih timova koji će se baviti problemom suicida i prevencijom suicida. Ovi timovi trebalo
bi da se sastoje od stručnjaka iz raznih oblasti - od psihologa, sociologa, socijalnog radnika, do
psihijatra, pedagoga, lekara.
U Nirnbergu 2001. godine država je sprovela jedan projekat sa ciljem da smanji stopu
samoubistava. Štampano je 30.000 brošura o depresiji, radili su dežurni telefonski psihijatri,
psiholozi. Ovi stručnjaci vršili su i kućne posete. Medijima je bilo zabranjeno da senzacionalno