ovde - vera znanje mir

‚‚prljave‚‚ tehnologije u neku od mnogobrojnih siromašnih zemalja. Religija treba da nas podseti
da nismo egocentrična bića, kojima priroda samo i samo služi za eksploataciju i uništavanje.
Počeli smo mnogo ranije da se udaljavamo od prirode. Gde su tih 10 Božijih zapovesti, kada se
čovek počeo udaljavati i od drugih ljudi, prvenstveno od svoje porodice?
Treba da se setimo i starih religija. Neke od njih su živele u skladu sa prirodnom (a i društvenom)
sredinom. Setimo se pisma poglavice Sijuksa (ili Sietl), američkom predsedniku Abrahamu
Linkolnu, koji je pozivao ‚‚belog čoveka‚‚ da ne uništi prirodu (videti na:
http://www.shaman.co.yu/pismo%20poglavice%20sietl.htm) sa svojim lepotama i mnogo većim
potencijalima kojih možda nismo ni svesni.
Jedino nam je preostalo da zanemarimo otuđenje jednih od drugih, jer čovek u grupi sa zdravim
društvenim odnosima može mnogo više da pruži, a i nažalost mnogo više i da dezintegriše i uništi.
Za sada samo treba da se potrudimo i radimo na tome, a dijalog da nam omogući početne
stadijume inicijative…
1. mbogicevic Says:
January 28th, 2008 at 3:13 pm
Zaista zanimljiva i pomalo iznenađujuća tema (u pozitivnom smislu). Evo i ja cu da dam
mali doprinos:
http://www.cps.org.yu/Buducnost/buduc09.htm
2. aleksandart Says:
January 28th, 2008 at 8:42 pm
Pa mislio sam da bude malo “osvezenje“ u odnosu sa ostalim, vise politickim temama, tj.
hteo sam da se osvrnem na odnos coveka sa prirodom koja ga okruzuje, a religija ne
zanemaruje (na neki svoj, specifican nacin).
Dirkem i definicija religije
Monday, January 14th, 2008
Dirkem i definicija religije, uz kritiku Lisjena Henrija
U osnovi Dirkemovog shvatanja religije, stoji redovno moralno obnavljanje i učvršćivanje
društvene kolektivne svesti i osećanja u zajednici- crkvi putem obreda i ceremonija, sa
neophodnošću veze prvenstveno svetog (imaginarnog), a tek posle svetovnog tj. profanog
(realnog). Svete stvari su one koje su zaštićene i izolovane zabranama, dok su profane stvari na
koje se te zabrane odnose (Tripković 1992:147), a religijska verovanja su predstave koje
izražavaju prirodu svetih stvari i odnose koje one odražavaju, bilo jedne s drugima, bilo sa
profanim stvarima. Dinamizam je oličen u skupu simbola obrazovanih u simbolički sistem,
uokviren simboličkom komunikacijom vernika, sveštenog lica i božanstava. Teorijske šeme koje
se često daju u raznim radovima, moraju se potkrepiti praktično-istraživačkim radovima.
Lisjen Henri zastupa blagi sociologistički stav kada kaže da sve što je religiozno, društveno je.
Zašto blagi? Zato što njegov sociologizam nema vulgarnu konotaciju koju imaju ekstremi u
društvenim naukama kada se govori samo o jednom delu stvarnosti koji je bitan u društvenim
akcijama. Stav zvuči sociologistički samo u zanemarivanju materijalnog koje okružuje društveno,
dajući poznatu formulaciju iskazanu u međusobnoj uzajamnosti materijalnog i duhovnog, a čega je
u delu Porijeklo religije Lisjen Henri bio više puta svestan, pružajući tu mogućnost proletarijatu.
Kritikovao je Dirkema u zanemarivanju mane/vakande u razvoju religije, a Marksa kritikuje u
prenaglašavanju materijalnog na račun duhovnog (Lucien 1946:48).
Lucien Henry: Porijeklo religije
Milan Tripković: Sociološke teorije