ovde - vera znanje mir

I DRUŠTVENO–PSIHOLOŠKI ČINIOCI
Monika Tokai, Subotica
Originalni naučni rad
Primljen: 28.04.2004
UDK:27-145.55:179.7
Rezime
Suicid je pojava prisutna tokom čitave istorije čovečanstva. Suicid kao samouništenje veoma je
kompleksna pojava, koja nema svoj konkretan uzrok i motiv: on je rezultat spleta okolnosti.
Faktori koji dovode do ovog čina su raznoliki, prema tome možemo govoriti o spoljnim i
unutrašnjim faktorima, odnosno o društvenim, biološkim, psihološkim faktorima i
karakteristikama. Samoubistvo je čin koji su hteli da razumeju i objasne mnogi filozofi,
teolozi, psiholozi i drugi naučnici. Međutim, ono je i danas jedna velika tajna protkana
mistikom, i za mnoge je nerazumljiv čin, s obzirom da u čoveku postoji velika snaga za borbu
za život. Zbog ove činjenice zadatak svih nas je borba protiv ovog čina, odnosno prevencija
suicida na društvenom nivou, društveno organizovana borba protiv ove pojave.
Ključne reči: suicid, religija, depresija, prevencija.
Suicid je pojava koja je prisutna u celokupnoj istoriji čovečanstva. U raznim
istorijskim periodima ona je prihvatana ili odbijana zavisno od postojećeg društvenog morala.
Samoubistvo je oduvek bilo prisutno u svim društvima, nezavisno od njihove religije, državnog
uređenja, kulture.
U raznim istorijskim periodima ono je bivalo prihvaćeno ili osuđivano. Postojali su
istorijski periodi kad je ovaj čin bio prihvatan kao normalna pojava, kao hrabar čin, kao
žrtvovanje u ime ljubavi, u ime domovine, porodice, za pokajanje svojih grehova, kao lično
pravo svakog čoveka, kao greh protiv Boga.
Samoubistvo je bunt protiv života, odbijanje da se živi u njemu. Samoubistvo se teško
razume jer se suprotstavlja nagonu za opstanak. Jedan od osnovnih nagona svakog bića je
borba za život. Za samoubicu smrt se javlja kao jedino rešenje za probleme, kao beg iz života.
Istovremeno slede i druga pitanja: Zar to nije samo kukavički čin sa ciljem da se pobegne od
patnje koja nas prati u svakodnevom životu? Da li je samoubica zločinac ili žrtva? Zar se iza
samoubilačkog čina ne skriva neželja za smrću nego želja za boljim životom, za drugim oblikom
života, želja za vladanjem nad životom i smrti.
UTICAJ RELIGIJE NA SUICID
Religija je jedan od kulturnih obrazaca od velikog uticaja na čovekov život; ona je
bila prisutna u svim društvima i zauzimala je u svim vremenima centralno mesto u
čovekovom životu. Religija utiče na čovekov sistem vrednosti, utiče na čovekovo shvatanje
sveta. Ako religija utiče na naše stavove, ona utiče i na naš odnos prema suicidu. Razne vere
različito se ophode prema ovom činu. Prema tome, religija je jedan od mogućih suicidalnih
faktora – može da podstakne ili da spreči čoveka u izvršenju ovog čina.
Po Thomasu Masariku, suicid je posledica religioznog opadanja, slabljenja hrišćanstva
(Biro, 1990: 21). Bez religije, bez vere nastaje opšti nihilizam, a jedino oružje protiv nihilizma
je religija. Dirkem kažeda se samoubistvo javlja tamo gde su društveni odnosi poremećeni:
smatra da broj samoubistava raste onda kada opada društvena integrisanost (Dirkem, 1990).
Suicid raste i onda kada crkva nije dovoljno integrisana u društvo. Opadanje porodične,