ovde - vera znanje mir

nastaje kao odgovor na povećani antisemitizam u XIX veku. Suočeni sa ruskim pogromima i
suđenjem Drajfusu, Leon Pinsker i Teodor Hercl su nezavisno došli do zaključka o organizovanju
ovakvog pokreta. Cilj je bio osnivanje domovine u kojoj bi jevreji mogli da postoje kao
nacija. Međutim ni jedan ni drugi nisu insistirali na Palestini, već na bilo kojoj teritoriji koja može
da primi izbeglice. Ipak razlika među njima je bila u tome što se u ovome Hercl oslanjo na svetske
sile, a Pinsiker na same Jevreje putem samoemancipacije. Prvi cionistički kongres održan je u
Bazelu 1897. godine. Posle ovoga osnovana je i banka i preduzeće za kolonizaciju kao osnov
finansiranja pokreta. Ipak ortodoksni rabini su smatrali da je ovaj pokret lažni pokušaj da se
uspostavi mesijansko doba, smatrajući da je on samo nacionalistički pokret. Posle Herclove smrti
1904. vođstvo preuzima Hajima Vajcman. On je umnogome pomogao izdvanju Balfurove
deklaracije od 1917. kojom je obećana britanska pomoć u cionističkoj misiji. Liga naroda je 1923.
dodelila protektorat Palestine Brianiji, koja je nezavisnost obećala i Jevrejima i Arapima. U
međuvremenu su se Jevreji neprestalno doseljavali u Palestinu u migracijma nazvanim alijot. Ipak
posle Holokausta svet je bio ubeđen da je Jevrejima potrebna država što je zvanično 1947. i
priznato. Tada je izbio arapsko-izraelski rat u kome je do 1949. god. Izrael osvojio daleko veću
teritoriju no što su to UN predviđale. Cionizam je i danas aktivan kao ispomoć Jevrejima u
dijaspori.
Jevrejska filozofija
Thursday, February 14th, 2008
U ovom tekstu pokušaću da apstrahujem najbitnije od tri velika imena jevrejske filozofije,
koja su umnogome uticala kako na razvoj judaizma tako i na razvoj hrušćanstva. Smatram da
poznavanje filozofije jednog naroda može umogome doprineti razumevanju svih ostalih pora
njegovog postojanja.Filon Aleksandrijski. Filon se uglavnom bavio tumačenjem biblijskih i
filozofskih problema, mada s druge strane postoji mogućnost da on i nije poznavao hrišćanstvo
kakvo mi imamo danas, već se bazirao na judejskom učenju. On je još uvek priznavao filozofiju
kao najviše znanje, ali je tvrdio da mudrost ima božansko i prirodno poreklo. Čovek mora da se
usaglasi sa prirodom da bi dosegao do najvišeg- božanskog znanja. Slično stoicima, i Filon je
čoveka video pasivno- kao božije oruđe, ali je on obdaren i slobodom. Ipak čovek boga ne može i
ne treba da shvati, ali mu se Bog preko svojih dela može pokazati. Boga možemo naslutiti samo
mističkim putevima. Dalje, filozofija i vera se za njega poklapaju, jer je istina jedna. Dakle Filon
je verovao u učenje o jednom, i to je povezao sa učenjem o potpuno transcedentnom Bogu. Dakle
čovek Boga, kao i istinu, može spoznati samo da on jest, ali ne i kakav je. Ali obzirom na sudbinu
i uzročnost, to nije ni bitno, jer nam je ovo dovoljno da živimo u skladu sa prirodom. Čovek čak
ne može da bude ni potpuno dobar, jer je oko njega zlo. Ali je bitno da se veruje da dobra ima.
Boga ljudi spoznaju antropomorfogenim putevima, ali to je obmana. Zato se Bogu moraju pripisati
osobine apsolutnog, i transcedentnog, ali tako da on obuhvata svet. Između sveta i Boga posreduju
anđeli. Filon je smatrao da je prvi anđeo Logos, Sveta Mudrost, i da preko njega zajedno sa
idejama (oblici i materija) se stvara svet. Pored ovoga postoji i Pali Anđeo, a to je Đavo. Čovek
treba da teži Bogu jer je to put očišćenja od boli, što je u prirodi ljudi. To se postiže preko ekstaze,
a ona je moguća jer u umu postoji deo božanskog logosa. Ali ovo je moguće samo onima koji
potpuno veruju u božiju izvesnost. Srednjovekovni jevrejski filozofi. Iako je više delovao na
hrišćane nego na Jeverje, ipak za začetnika jevrejske filozofije se uzima Filon Aleksandrijski.
Kasnije u periodu razvijenog Srednjeg veka po svom uticaju izdvojili su se Avicebron i Majmonid.
Avicebron je bio andaluzijski filozof, koji je bio pod velikim uticajm novoplatonizma, i naravno,
judeizma. Učenje o emanaciji je pokušao da poveže sa stvarnjem ex nihilo. Tako u svetu postoji
hijerahija u obliku drveta. Koren je materija, grane su prolazna supstancije, lišće oblik, cvetovi su
duše a plodovi su anđeli. Na vrhu hijerahije je Bog. On je univerzalno sve, dakle jedinstven i
jednostavan, dok je sve niže od njega složeno, pa se satoji od materije i oblika. Bog svojom