ovde - vera znanje mir

ili metalnog stuba, merdevina, planine ili drveta čija se osa nalazi u „pupku“ Zemlje i predstavlja
Centar Sveta. Za svoj sveti Prostor religiozni čovek će dati i svoj život zato što ga on jednako
brani od ljudi i demona. Simbolička misao ne nalazi ni na kakve prepreke u izjednačavanju tih
neprijatelja. Rezultat njihovih napada, bilo da su demonski ili vojni, uvek je isti: gubici, razaranje,
smrt.
Za Profano iskustvo, Prostor je homogen i neodređen. Moderan čovek, rukovodi se Le
Korbizijeovom formulom, da je kuća mašina za stanovanje. Njen ideal leži u njenoj
funkcionalnosti. Možemo je menjati podjednako često kao što menjamo bilo koju drugu mašinu.
Na isti način možemo napustiti i svoj rodni grad, bez bilo kakvih problema. To je sve posledica
sve izraženije desakralizacije ljudskog boravišta. Međutim, profana egzistencija se nikada ne
susreće u svom čistom stanju. Čovek koji je izabrao profani život ne uspeva nikada da u
potpunosti uništi religiozno ponašanje. U njegovom prostoru i dalje žive vrednosti koje više ili
manje podsećaju na homogenost, što je karakteristično za religiozno iskustvo prostora. Postoje
povlašćeni delovi, kvalitativno različiti od ostalih: pejzaž rodnog mesta ili predeo gde je
doživljena prva ljubav. To su primeri kripto-religioznog ponašanja profanog čoveka. Takođe,
nema modernog čoveka, ma do kojeg on stupnja bio nereligiozan, koji neće biti osetljiv na draž
prirode.
Nastavak u sledećem broju…