ovde - vera znanje mir

uvek stvara problem katolickom ucenju. “Osecanje antagonizma i neprijateljstva je u vecini uklonjeno,”
izjavio je J.H. Banki, “ali jos uvek postoji tendencija koja zahteva superiornost hriscanstva nad judaizmom.”
(Isto, p.361)
Uspostavljanje diplomatskih odnosa
Uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedju Vatikana i Jerusalima otvorilo je novu eru katolicko-jevrejskih
odnosa. Ovo je doprinelo priblizavanju dveju tradicije. Priznanje Jevreja da je Vatikan zakonita, legitimna
drzava i pape za njenog vladara, znacajan je korak u procesu pomirenja i saradnje.
“U jevrejsko-katolickim odnosima velike promene desile su se sastankom Internacionalnog katolickojevrejskog
odbora u Pragu, septembra 1990. godine. Ovom prilikom bili smo u stanju da se posvetimo
promociji “novog duha jevrejsko-katolickih odnosa, duha koji naglasava saradnju, medjusobno
razumevanje i pomirenje, dobru volju i zajednicki cilj, da se zameni prosli duh sumnje, otpora i
nepoverenja”. (Isto, str. 362) Ovo je dobro i korisno ako bi se moglo ostvariti na istini, a ne na
kompromisu.
“Kada je finalni akt bio potpisan 30. decembra 1993. godine u Jerusalimu, izmedju Svete stolice i drzave
Izrael i uspostavljeni potpuni odnosi izmedju ova dva internacionalna tela, mogli smo gledati unazad na
trideset godina progresa i pomirenja i izjaviti da su jevrejsko-katolicki odnosi sada mnogo bolji nego sto su
ikada ranije bili.” (Isto, str. 363)
Jevreji i katolici sada ulazu napore da pripreme buduce teologe i da ih prilagode ovim drasticnim
promenama. “Pokusava se u seminarima i skolama koje pripremaju rabine i svestenike da pripreme buduce
lidere dveju verskih zajednica u novom duhu katolicko-jevrejskih odnosa, da studiraju rezultate nasih
dijaloga i naprave kontakte sa uciteljima druge religije… Svake godine rabini drze predavanja na katolickim
univerzitetima.” (Isto, str. 364)
Kada je prvi put u septembru 1994. godine, ambasador drzave Izrael predstavio svoje akreditivno pismo
papi Jovanu Pavlu II rekao je:
“Uspostavljalje diplomatskih odnosa izmedju Svete stolice i drzave Izrael nije obicna promena, vec
naprotiv, pocetak jedne nove konstruktivne dimenzije u kojoj se dovode zajedno u dijalog Katolicka crkva i
jevrejski narod. Svi mi sa strpljenjem i istrajnoscu moramo traziti vece medjusobno razumevanje.” (Isto,
str.365)
“Nismo mi dva dobrotvorna drusta; a jos manje dva kluba koji pregovaraju. Mi smo dve verske zajednice, i
kao takve, pozvani smo da cenimo izazov… Hriscani i Jevreji susrecu se pred Bogom u novim istorijskim
uslovima. Ovo je odgovor na Bozji poziv uprkos hriscansko-jevrejske dobrovoljne ili forsiranie udaljenosti.”
(Isto, str. 366)
Za vreme svoje posete velikoj sinagogi u Rimu, papa Jovan Pavle II, 13. aprila 1986. reko je: “Sa
judaizmom mi imamo odnose koje nemamo sa drugim religijama. Vi ste nasa voljena draga braca, i na neki
nacin, moze se reci da ste vi nasa starija braca.” (Isto)
Glavni rabin sinagoge, Toaf zazelevsi dobrodoslicu papi rekao je: “Ne mozemo zaboraviti proslost, ali danas
zelimo da otpocnemo sa poverenjem i nadom u buducnost i ovaj novi period istorije koji obecava da ce biti
bogat u medjusobnim poduhvatima.”
Rabin Toaf kasnije je pisao: “Teoloska diskusija nije moguca, jer upravo tamo se dele nasi putevi i
sporazum je nemoguc. Eventualni sporazum bi znacio da se mi odreknemo svoje pozicije ili Crkva svoje.”
(Elio Toaff, Esscre Ebreo, p. 57, Journal of Ecumenical Studies 39. 4 1998. p. 367)
Ako teologija sadrzi istinu, kao sto se i ocekuje, da li je mudro govoriti o jedinstvu, a teoloska pitanja
ostavljati po strani samo zato da ne bismo morali da se odreknemo zabluda koje su se uvukle u verske
zajednice? Ako temelj nije ispravan i cvrst, to je zidanje nove zgrade na pesku, a takva zgrada za vreme
bure ne moze opstati.
“Ja verujem, doslo je vreme”, rekao je rabin Mak Viner, “da istaknemo kvalitet nasih vrednosti kroz njihovu
univerzalnost - posredstvom medjuverskog dijaloga, koji bi mogao biti bolji ispit zajednistva nego tamo gde
je slaganje razlicitih verovanja.” (Isto, str. 374) Tu i jeste problem, kako ostvariti jedinstvo medju razlicitim
obredima i verovanjima? Hriscani i Jevreji mogu se sloziti u nekim verovanjima, ali kljucne istine ih
razdvajaju. Niko se u ovom slucaju ne pita, sta je istina, kako da je usvojim, kako da odbacimo zablude, i
postanemo jednomisnjenici ujedinjeni u istini.
“Sta ima pravda sa bezakonjem”, pita se apostol Pavle, “ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se
slaze Hristos sa velijarom? Ili kakav del ima verni sa nevernikom?” (2. Korincanima 6,14-16)
Rabin Mak Viner poziva vodje svih verskih zajednica da daju zajednicku izjavu u kojoj bi se izrazio
zajednicki identitet svih ljudi i da sve religije treba da uspostave dijaloge, da prizanju jedna drugu, a
svetske vodece religije da stvore mehanizam koji bi intervenisao u slucaju religijskog konflikta (Isto, str.
375). Kako izraziti zajednicki identitet u mnogobrojnim doktrinarnim neslaganjima? Kakav bi taj identitet