ovde - vera znanje mir

počinje s američkim ustavom (njegovo uvođenje došlo je prvenstveno kao stvar kompromisa
između različitih ustanovljenih vera u pojedinim državama članicama, ali i zbog takvoga
ubeđenja nekih od autora toga ustava) i francuskim ustavnim deklaracijama tokom Francuske
revolucije (iz drugih razloga, zarad oduzimanja feudalnih privilegija jednoj, Rimskokatoličkoj
crkvi). Sadržinu toga principa izrazio je američki mislilac i predsednik T. Džeferson (Jefferson)
rečima da taj princip predstavlja »visok i nesavladiv zid« među tim ustanovama, gde jedna ne
učestvuje u delatnosti druge; to posebno znači da postoji niz zabrana na strani države, dok
verske institucije i njihovi predstavnici mogu izražavati svoja mišljenja o moralnim i moralnopolitičkim,
pa i čisto političkim pitanjima, ali ta mišljenja imaju karakter privatnih mišljenja, jer u
sistemu odvojenosti (rastave) crkve od države, crkva ima karakter privatnog udruženja.
To što se taj princip ostvarivao nekad i što se danas širi nije slučajno. Nezavisno od
toga šta je motivisalo prvobitne njegove tvorce, on se pokazao najjačom garantijom verske
slobode i slobode savesti. Kad država ne ustanovljava, ne potpomaže, ne favorizuje, ali takođe
ne proganja, ne stigmatizuje, ne zabranjuje verske ustanove – sloboda savesti pojedinca ima
najveće mogućnosti da se ostvari. To je, s jedne strane, težnja onih društvenih i liberalnih
pokreta koje nazivamo liberalnim i demokratskim u najširem značenju te reči, a, s druge, to se
uklapa u opšti modernizacioni obrazac društvenog razvoja, unutar kojeg se svaki
institucionalni deo društva sve više razvija autonomno; prema tome, školstvo, privreda, politika,
vera itd. razdvajaju se i funkcionišu po svojim pravilima i principima (podsistemi globalnog
društvenog sistema). To je prava institucionalna i normativna osnova za afirmisanje načela
tolerancije, ne zaboravljajući da tolerancija mora proizlaziti i biti podržana i drugim motivima i
elementima, a prvenstveno kulturom koja dozvoljava i uvažava različitost. 1
2. Tranziciona društva
Ovde neću ulaziti u komparativan prikaz stanja u pojedinim tranzicionim društvima i
državama, mada se može ukazati na to da, što se ide dalje ka istoku, od npr. Češke do azijskih
bivših sovjetskih država, a kad je reč o ostvarivanju verske slobode na osnovama odsustva
intervencije države, stanje je sve nepovoljnije. Princip odvojenosti crkve od države sve više se
pojavljuje kao dekorativni ustavni element, a tradicionalne, istorijski ukorenjene verske
institucije nalaze se u sve čvršćem zagrljaju sa državnim i političkim faktorima. Takvo stanje
nesumnjivo je kočnica za modernizaciju tih društava, kao što je i kočnica za ostvarivanja
slobode savesti i verske slobode.
Mere koje države sprovode raznovrsne su, a svima je zajedničko privilegovanje
domaćih, autohtonih religija i diskriminiranje »tuđih« i »novih«. Ovde napominjemo da je
svako takvo razlikovanje i klasifikovanje vera i verskih zajednica u potpunoj suprotnosti s
načelom odvojenosti crkve o države. Da navedemo neke od tih mera:
- klasifikovanje verskih zajednica u zakonskim tekstovima, što ima posledica na njihov
stvarni položaj
- uvođenje veronauke u javno školstvo, što se povezuje sa stvarnim pritiskom na decu da
je pohađaju, odnosno da pohađaju veronauku nekih od dominantnih vera
- finansijska pomoć nekim verskim zajednicama ili poreske olakšice za neke od njih
- postupak registracije i uvođenja restriktivnih uslova za registraciju verskih zajednica,
uključujući navođenje broja pripadnika, predstavljanje doktrine
- razlikovanje između registrovanih i neregistrovanih verskih zajednica
- proganjanje nekih netradicionalnih verskih zajednica na najrazličitije načine (od
postavljanja veštačkih prepreka delovanju do progona misionara koji
ih šire).
Taj spisak bismo, dakako, mogli da nastavimo, a i da raščlanimo u pogledu teškoća koje se
postavljaju.