ovde - vera znanje mir

Religiozni ljudi tvrde da svoje moralne nazore zasnivaju na veri. Na čemu ateisti zasnivaju
svoj moral?
Religiozni ljudi ne zasnivaju svoj moral na veri. Ne slažem se sa Vama na ovu temu. Skoro svi se
slažemo na moralnim osnovama, gde religija nije imala efekta. Na primer, svi mrzimo ropstvo,
želimo emancipaciju žena i to su naše moralne osnove. Ovakve moralne osnove su počele da se
formiraju tek pre nekoliko vekova i mnogo nakon uspostavljanja svih velikih religija. Naš moral
se zasniva na okruženju u kojem živimo, talk show programima, romanima, novinskim
uvodnicima i, naravno, usmeravanjem od strane roditelja. Religija može imati samo malu ulogu u
svemu tome. Moral ateiste dolazi iz istog izvora kao i moral religiozne osobe.
Ali, sve verske knjige daju moralna uputstva, kao što je ono da ne treba ubijati susede. Zašto
i dalje mislite da su loše?
Verske knjige zaista govore o tome kako ne treba ubijati komšije, istovremeno govoreći o
skrivanju ženske kože i ubijanju nevernika. Bog u Starom zavetu, kao što sam opisao, uopšte nije
dobra ’osoba’. Bog je svakako mnogo bolji u Novom zavetu. Međutim, kada birate i izdvajate
dobre stihove iz verskih knjiga, parametri koje koristite, svakako ne dolaze iz same religije. Na
primer, kada kažete da je Novi zavet bolji, nikako ne koristite hrišćanstvo kao merilo. Parametri
koje koristite, posledica su moralnih nazora koji su već u vama, apsorbovani iz raznih izvora
tokom života.
U svojoj knjizi, rekli ste da bog ’gotovo sigurno’ ne postoji. Zašto ostavljate tu mogućnost
otvorenu?
Bilo ko ko je naučnički orijentisan, ostaviće otvorenu tu mogućnost koju ne mogu da ospore, ma
koliko malo verovatna ona bila. Ja bih prvi prihvatio boga kada bi dokazi govorili njemu u prilog.
Dakle, priznajete da nauka ne može da ospori boga. U čemu je problem ako ljudi poštuju
boga dok se ne dokaže suprotno?
Nauka ne može da ospori boga kao što ne može da ospori da su Apolon, Juju (1) ili Thor (2) sa
savojim čekićem ili, čak, Leteće špageti čudovište (Flying Spaghetti Monster) (3) stvorili
univerzum. Međutim, ne verujemo u njih, kao u nešto što je malo verovatno. Ne verujemo ni u
bajke Hansa Kristijana Andersena iako ih ne možemo osporiti. Verovati u neverovatan događaj ili
božanstvo samo zato što ne možemo da ga osporimo, meni zvuči budalasto.
Zašto mislite da univerzum, veliki, složen i misteriozan nije kreacija Vrhovnog bića, kada
vidimo da su sve složene stvari u stvari stvorene?
Pre svega, ako pretpostavite da su sve složene stvari stvorene, onda i bog, sposoban za stvaranje
tako složenog univerzuma, treba da je složeno biće i da ima svog tvorca. S druge strane, ako
pratite darvinovski evolucioni put, videćete kako se složeni organizmi mogu nastati nadgradnjom
jednostavnijih bića kroz proces prirodne selekcije. I mnogo je logičnije verovati da smo mi i ceo
univerzum počeli od jenostavnog početka, nego da je sve počelo od složenog tvorca.
Zar Vas ne pogađa veličina sveta kada se popnete na vrh planine? Zar Vas ne očaraju lepota
prirode i misteriozni zakoni univerzuma?
Naravno, da da. Pomenuo sam to u prvom poglavlju svoje knjige kao duhovnost koju je sledio
Ajnštajn. On bio toliko opčinjen tajnama sveta i to je bilo tako uzbudljivo iskustvo za istraživati.
To je vrsta duhovnosti koja ne zahteva boga, lično božanstvo, da bi objasnila tajne prirode. Sasvim
je drugačija od religije koncentrisane oko boga, koji može da čita misli, vodi evidenciju o gresima,
sudi ljudima nakon smrti, kažnjava nevernike i upravlja univerzumom.