ovde - vera znanje mir

U poslednje vreme se u javnosti sve više govori o potrebi suočavanja sa događajima i sa
konsekvencama ratova vođenih devedesetih godina. Neki političari su lično shvatili važnost toga
suočavanja, i ličnim primerom pokušavaju da povedu taj proces u društvu. Kakav uticaj
pomirenje može da ima na ovo društvo? Naravno, misli se ovde ne samo na pomirenje verskih,
nego i nacionalnih grupa, kao i raznih republika bivše Jugoslavije. Suočavanje sa prošlošću, bilo
koliko da je teško, ipak jedini način napredovanja mira i tolerancije u sadašnjoj situaciji u
društvu.
Savezni ministar spoljnih poslova Vuk Drašković je, na konferenciji „Suočavanje sa prošlošću –
postkonfliktne strategije za istinu, pravdu i pomirenje sa prošlošću“, koja je bila održana u
Beogradu u oktobru 2004. godine, izjavio da „istina isceljuje, čak i kada je bolna… ali, pomirenje
se neće dogoditi dok svi ne progovore o svojim gresima“. 139 Predsednik Srbije Boris Tadić je
tokom posete Sarajevu, 6. decembra 2004. godine, pozvao narode bivše Jugoslavije na
pomirenje i istakao: „svi dugujemo jedni drugima izvinjenje“, 140 koje je on i izrazio u ime
srpskog naroda građanima Bosne i Hercegovine.
Međureligijsko pomirenje, primeri dijaloga i saradnje verskih lidera mogu pozitivno
uticati na formiranje javnog mnjenja o ovom pitanju. Dok je ohrabrujuće videti političare koji
shvataju važnost pomirenja, verski lideri ipak mogu igrati ključnu ulogu u vođenju tog procesa,
koji je vezan, na prvom mestu, za moralna pitanja.
Izjave Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve u novembru 2004. godine –
da još nije vreme da papa Jovan Pavle Drugi poseti našu zemlju – svedoče o postojanju
prepreka na putu pomirenja između Katoličke i Pravoslavne crkve na našem području. Kako su
članovi Sinoda istakli u svojoj izjavi, „odnosi dve hrišćanske crkve na ovim našim prostorima
opterećeni su nasleđem iz prošlosti“. 141
Međutim, ohrabrujući pomak dogodio se tokom nekoliko poslednjih godina: otpočeo je
dijalog između predstavnika različitih verskih zajednica. Značaj koji različite verske grupe
pridaju ovim sastancima potvurđuje da na njih obično šalju svoje predstavnike najviših nivoa.
Verske vođe slažu se da je dijalog, koji je u toku, između različitih verskih zajednica,
neophodan faktor u građenju pluralističkog i verski tolerantnog društva. Beogradski
rimokatolički nadbiskup Monsinjor Stanislav Hočevar naglašava da bi versku dimenziju trebalo
posmatrati kao najvažniju u međuverskom dijalogu: samo to povešće „pomirenju, miru,
uključenju, dobrovoljnosti i nadi“. 142
Jedan od primera međureligijske saradnje iz poslednjih nekoliko godina predstavljaju
tekući napori Mariborske inicijative, 143 čiji je glavni cilj ostvarenje pomirenja između verskih
zajednica i izgradnja demokratije, poštovanje ljudskih prava i verskih manjina Jugoistočne
Evrope.
Konferencija o doprinosu crkava verskoj, kulturnoj i međunacionalnoj saradnji održana u
Subotici i u Bečeju od 22. do 24. novembra 2004, bila je jedan od najvažnijih skorašnjih
događaja u ovoj oblasti. Konferenciju je organizovala Eparhija bačka Srpske pravoslavne
crkve i subotička Rimokatolička biskupija. Konferenciji su prisustvovali predstavnici
„tradicionalnih“ crkava, predstavnici državne vlasti, uključujući ministra vera Milana
Radulovića i premijera Srbije Vojislava Koštunicu, kao i predstavnici nacionalnih saveta
manjina i nevladinih organizacija. 144
Zvanična poruka konferencije, koja je bila usvojena na kraju skupa, poziva hrišćanske crkve na
„plodotvoran dijalog i bratsku saradnju“. 145
Jedan primer praktične saradnje je i propoved nadbiskupa Hočevara na ekumenskoj
crkvenoj službi januara 2004, održana u Evangeličkoj crkvi u Subotici, koju je vodio
evangelički superintendent Arpad Dolinski. Srpski pravoslavni vladika bački Irinej i reformatski
biskup Ištvan Čete-Semeši takođe su prisustvovali ovoj službi. 146