ovde - vera znanje mir

svoj posao, pošto ih je omladina gađala kamenjem. Namernog izazivanja požara i vandalizma bilo
je, prema nekim izveštajima, i u drugim danskim gradovima, uključujući Arhus, Ringsted i
Slagelse. U ovim gradovima, međutim, za vreme nereda niko nije uhapšen.
Kontroverzne karikature proroka Muhameda u sredu je objavilo 17 danskih dnevnih listova.
Objavljena je i karikatura Muhameda sa bombom u turbanu koja je 2005, kada se prvi put
pojavila, izazvala nasilne demonstracije širom islamskog sveta. Islam zabranjuje bilo kakvo
oslikavanje Muhameda.
Danske novine odlučile su da ponovo objave karikature koje izazivaju bes muslimana, pošto je
policija razotkrila plan ubistva karikaturiste. Zbog sumnje da su planirali ubistvo, uhapšene su tri
osobe, među njima dvojica Tunižana koji već više od sedam godina žive u Danskoj. Vlast je
odlučila da Tunižane protera bez prethodnog suđenja, što su oštro kritikovale organizacije za
zaštitu ljudskih prava, neki danski političari i pravni stručnjaci. E. R.
**izvor: www.danas.co.yu
O kultu vođe
Friday, February 15th, 2008
U određivanju pojma harizme, najčešće se polazi od istraživanja Maksa Vebera. On kaže da
‘’harizmom treba nazvati osobinu neke ličnosti na osnovu koje ona važi za izuzetnu i zahvaljući
kojoj se smatra da je ta ličnost obdarena natprirodnim ili nadljudskim, ili bar specifično izuzetnim,
ne svakom dostupnim moćima ili osobinama; za njih se veruje da su bogomdane ili da su uzorne, i
stoga se takva ličnost tretira kao vođa”. Neki ovu definiciju proširuju i na institucije, simbole…
Pored države, ili nekih drugih grupa, pojedinci su bili posebno pogodan objekt na koga se mogla
preneti nečija potreba da svetu u kome živi doda svojstva svetosti i natprirodnosti. Obožavanje
pojedinaca (koriste se termini harizmatska ličnost, kult vođe, a u savremenom društvu kult
ličnosti) je pojava koja traje od prvobitne ljudske zajednice do savremenog doba. Zahtev za
harizmatskim vođom se u zajednici pojavljuje onda kada je kolektivna želja dosegla neodoljivu
snagu i kada su nestale sve nade da će se ta želja ostvariti običnim putem. Većina naučnika smatra
da okolnosti čine vođu, da je on, bez obzira na svoje psihološke kvalitete, proizvod okolnosti, i da
se vođa uvek pojavljuje kada su okolnosti takve da se grupa (horda, pleme, nacija) nalazi u krizi.
Ona tada bira vođu koji će je iz te krize izvesti. Ovo je u skladu sa marksističkim teorijskim
shvatanjem- da lični element nema u istoriji nikakvog značaja, i da se u njoj sve svodi na
delovanje opštih zakona istorijskog kretanja, uslovljenih razvitkom proizvodnih snaga i
uzajamnim odnosima između ljudi u društveno-ekonomskom procesu proizvodnje. Međutim, ovo
marksističko gledište važilo je samo u teoriji: u praksi nijedan istorijski period nije toliko
glorifikovao lične osobine vođa kao što je to urađeno u periodu od 1917. do 1989. u takozvanim
socijalističkim zemljama Istočne Evrope.
Tipične okolnosti u kojima se pojavljuje vođa jesu situacije velikih društvenih turbulencija:
ekonomska kriza izaziva društvenu, a ova psihološku. Psihološka kriza se ispoljava kroz stanje
hronične anksioznosti: strepnja, uznemirenost, napetost, očekivanje iznenadne opasnosti, osećanje
bespomoćnosti, nesposobnost da se upravlja situacijom, osećanje potpune pasivnosti i
predosećanje bliske katastrofe. Od svih pobrojanih emocionalnih stanja, jedinka najteže podnosi
stanje neizvesnosti; ono se, uz usamljenost, smatra veoma pogubnim psihičkim stanjem i osoba
pokušava na svaki način da ga se reši. To stanje hronične anksioznosti i duževremene neizvesnosti
je veoma bitno u opredeljenju za jedan model razrešavanja društvene, pa prema tome i psihološke
krize - kroz traganje za vođom. Postoje i nešto ublažena shvatanja o ulozi okolnosti u kreiranju
lidera, koja u istu ravan stavljaju i ličnost i okolnosti.
Obožavanju je prethodilo postepeno odvajanje maga i vrača u prvobitnoj zajednici od ostalih
saplemenika, da bi preko antičkih bogova-kraljeva stiglo do novog veka u tek nešto izmenjenom