ovde - vera znanje mir

Daniel Mandić
BUDUĆNOST RELIGIJE, UVOD U TEORIJSKE KONTROVERZE
Sunday, March 2 nd , 2008
Branislav Filipović
Subotica
UDK: 2-67
Originalni naučni rad
BUDUĆNOST RELIGIJE,
UVOD U TEORIJSKE KONTROVERZE
Rezime
Teorijsko istraživanje pod naslovom “Budućnost religije, uvod u teorijske kontroverze” nudi
sociološke modele po kojima bi sereligija u budućnosti mogla kretati. Prvi model naglasak daje
tradicionalnim religijama, konzervativnim religijskim snagama, ekumenskom i “avramovskom”
pokretu. Ovaj model predviđa uspon tradicionalnih religija u nadolazećem dobu. Drugi model
pažnju pridaje novim religijskim pokretima, duhovnom pokretu New Age, “sajber religijama” i
uopšte novim tipovima religioznosti. Treći model ispituje mogućnost kraja religijske svesti u
društvu, kao i perspektive rastuće pojave društvenog apateizma. Osim toga, preispituje se
mogući budući odnos najšireg svetskog društvenog procesa (globalizacije) i religije. Istorija
budućnosti religije ne mora da se poklopi sa promišljenim modelima.
Ključne reči: tradicionalizam, revivalizam, nova religioznost, kraj religije, globalizacija.
Zagledanje u budućnost opsesija je većine ljudi, posebno zagledanje u budućnost religije
– najvažnijeg dela u inventaru jedne kulture (Frojd, 1986). Pitanje je, međutim, može li se to
zagledanje naučno zasnovati. Jedna teorijska struja zastupa stav da o budućnosti ima šta valjano
da se kaže (na osnovu dubljeg uvida u prošlost, sadašnjost), a druga da “budućnost ne može
biti predmet naučnog saznanja... Iskazi o budućnosti religije ne mogu biti naučno istiniti ni
neistiniti...znati svoju budućnosti znači ukinuti je.” (Šušnjić, 1995:234) Ne ulazeći u dublje
implikacije, složimo se sa mišlju da je futurologija “nezahvalan, intelektualno skup posao,
koji su naučnici često nespremni da rade, a radi da ga prepuste književnicima i astrolozima”
(Petrović).
Ipak, uprkos svim metodološkim poteškoćama, potrebno je da sociolog s vremena na
vreme izađe iz kruga lokalne (iskustvene) prakse i razmisli o smislu religijskog delanja u
društvu, o njegovom izgledu za opstanak. S vremena na vreme potrebno je da uopšti svoja
znanja i preda ih radoznalim čitaocima, razvijajući svest ljudi o tome kakva je njihova
stvarnost i kakve će biti posledice izvesnog društvenog delanja.
Istorija budućnosti religije, razumljivo, ne mora da se poklopi ni sa jednim modelom koji
nude društvene nauke.
1. “Povratak zavičajnosti”
Po prvom modelu, religija je antropološka odrednica. Bilo koja vrsta verovanja je
čovekova duboka potreba, odnosno “religija ima prošlost, sadašnjost, budućnost, može biti i