ovde - vera znanje mir

Autori Malja za veštice ne veruju zapravo, kako uvek naglašavaju, da veštice imaju moć da
odstrane penis sa tela. Njega samo čarobnjaštvom mogu da učine nevidljivim. Ali moć žena
udružena sa moći đavola, s kojim su u savezništvu, da izazovu iluzije je enormna, kao što
pokazuje sledeća priča. Autori izveštavaju da veštice ”katkad skupljaju te udove u pozamašnoj
količini, po 20-30, i stavljaju u ptičije gnezdo ili ormar. (24) Pripovedaju o slučaju jednog čoveka
koji je nakon gubljenja svog penisa tražio vešticu, s nadom da ona može da mu ga vrati, i da je
ova:
”Naredila bolesniku da se popne na jedno drvo i dozvolila mu da iz gnezda na tom drvetu, u kojem
su se nalazili mnogi udovi, uzme jedan. Kada je on hteo da uzme jedan veliki, veštica mu reče:
”Ne, ne uzimaj taj” i dodala da taj ud pripada jednom parohijskom svešteniku.”
Poslednja rečenica je zanimljiva: čini se da se veštica izigrava sa crkvom i pripisuje jednom
svešteniku (koji je trebalo da živi u celibatu) neobičnu seksualnu potenciju, ali poznata
opsednutost veličinom penisa ostavlja prostor da se pretpostavi da se ovde radi o muškoj
izmišljotini. Malj za veštice je ipak u potpunosti muški dokument, fantazija o zloj prirodi ženske
seksualnosti, sastavljenoj od mitova, biblijskih priča i usmene predaje, kako bi na taj način
legitimilisala kroz crkvu progon samosvojnih žena. Kada se ove predstave istražuju, ne sme se ni u
jednom momentu zaboraviti da Sprenger i Institoris nisu bili nekakvi osobenjaci, da je Malj za
veštice napisan po nalogu crkve i da je hvaljen od strane prominentnih teologa. Za njih je svaka
žena koja je bila spaljena bila kriva ćerka Evina. Čini se da su prevideli da su na osnovu njihove
sopstvene kosmologije, žene proklete njihovom prirodom da slede Evin primer. Ako je telo u
pravom smislu sudbina, kako se mogu oni kažnjavati koji ništa drugo ne mogu da učine? Ovo
pitanje čini se da nije potaklo duše inkvizitora; oni su radosno prionuli na posao i postupali kao da
svaka žena, već kako je slaba, treba da savlada svoje telesne želje i da oponaša primer svete device
bogorodice.
Ah, da, bogorodica. Devica je za hrišćansku crkvu od najveće važnosti; ona je konačno ta, koja je
se od hrišćanskih muškaraca uvek navodi kao svetao primer, onda kada žele da odbrane crkvu od
optužbi za mizoginiju, uprkos jasnim dokazima za to iz vekova crkvene prošlosti. Zar njoj nije,
pitaju ovi muškarci, ukazana najveća čast - u rimokatoličkoj crkvi čak do stepena idolatrije? Ali,
podići žene na podest je jedan od onih omiljenih, licemernih muških manevara, koji imaju upravo
suprotno značenje od onog što se po spoljašnjosti čini. Daleko od toga da se time slavi moć žena, u
svakom slučaju moć ove žene, njima se moć potpuno otkazuje. Žena koju smo mi na taj način
počastvovali je dobra, što znači, njeno ponašanje odgovara prihvaćenim pravilima, i zato ona ne
predstavlja nikakvu opasnost za nas; ne treba zbog nje da imamo nikakve brige. Bogorodica je u
svakom slučaju prilično beznadežan primer uloge za druge žene; za nas je prosto nemoguće da
činimo ono što i ona. Kako rimokatolička, tako i anglikanska crkva, istrajavaju na doktrini
bezgrešnog začeća i bogorodičinog devičanstva, ne dopuštajući tako seksualnosti njeno prirodno
funkcionisanje čak i u braku. Bračni celibat dopada se malom broju žena, i čak ni monahinje nisu
u situaciji da oponašaju bogorodičine vanredno neseksualno materinstvo. Sve se slaže: priča o
rođenju Hristovom, daleko od toga da poboljša status ženskom polu, nije ništa drugo do još jedan
primer za to da se hrišćanstvo začelo u gađenju od seksa i u gnušanju od žena, postavljajući
istovremeno normu, koja je nepostiživa. Prirodno je da odbijaju tradicionalisti Anglikanske crkve
ženama sveštenstvo. Svaka žena je Eva, a nijedna od nas nikad neće biti Bogodica.
* Knjiga ”Mudrost Isusa, sina Sirahovog”, ili ”Mudrost Isusa Siraha” je defterokanonska knjiga i
nema je Daničićevom prevodu Starog Zaveta (prim. prev.).
** Utika, grad u sev. Africi, gde se ubio Katon (Cato Uticensis), 95-46 pre nove ere.
Sv. Jovan Zlatousti:
Volja tvoja stajaće pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar (1 Mojs, 3, 16). Bog
čovekoljubac kaže ženi, kao da bi se na neki način odbranio: ja sam te u istoj časti s muškarcem
stvorio i želeo da imaš isto dostojanstvo. Kao i muškarcu, i tebi sam vlast nad svim stvarima u
ruke dao. Ali pošto nisi ispravno postupala prema ravnopravnosti časti, zato te podređujem