ovde - vera znanje mir

nije neka revolucionarna ideja, ali zaista vredi razmisliti koliku je ulogu imala crkva i koliko njeni
stavovi po određenim pitanjima i dalje imaju utcaja u definisanju položaja žena.
Struje u političkom životu koje propagiraju aktivnije učešće žena u javnom životu, projekti i
tribine koje popularišu preduzetništvo žena i njihovo probijanje u poslovnom svetu, zauzimanje
višestrukih uloga. Samo navodim mali detalj ovde - nije čudno što se zakonima propisuje pravo na
rad i precizira da je svako slobodan da izabere čime će se baviti, govoreći o odnosima supružnika.
Sve su to stvari koje su danas realno prisutne, samo, naravno, pitanje je i koliko stvarno
zastupljene. U svakom slučaju, pored ovih „pokreta“ javili su se i neki drugi. Tako je naročito
uzelo maha rešavanje problema nasilja u porodici, sa akcentom na zaštiti zlostavljanih žena. U
ovoj zaštiti pored konkretne pomoći, još je izuzetno važno reći da se stvara svest u tome da
intimne stvari koje su bile zarobljene u strogom krugu porodice sada mogu da izađu na svet, da
sada takve žene mogu da imaju svoju volju i da se bore za sebe i bolji život.
U takvoj klimi, kada se ohrabruje postojanje izbora i sloboda da se napravi izbor, koliko je
moguće uklopiti stav Katoličke crkve koja ne dopušta razvod braka. Ovo je, takođe, bitno pitanje i
sa aspekta muškaraca, svakako. Ali, generalno uzev, danas se nastoji da postoji veća sloboda
postojanja pojedinca, razvoj individue, da pravo na slobodu mišljenja bude stvarno to, ne samo u
pravno-normativnom i pravno-praktičnom, nego i u psihološkom smislu. Ne smatram da treba
olako shvatati brak i razvod braka, i sigurno da u tom delu crkva može da pomogne organizujući,
primera radi, savetovanja, pružajući podršku i slično, ali koliko je zaista opravdano ne dopustiti
razvod? Ovo jeste izuzetno veliko pitanje koje utiče na shvatanje morala, i za sobom povlači
velike posledice, ali da je moguće povlačiti se pred stvarnošću koja nas okružuje? Da li crkva
mora strogo da se pridržava pravila koja važe od davnina, ili je moguće konstruisati mehanizme
kojima bi se prevazišli objektivni društveni problemi, a da pritom, vernici mogu da ostanu
dosledni svojoj veri? Stav crkve prema svojim vernicima pokazuje koliko je stroga i koliko je
otvorena ka novom i drugačijem, i trebalo bi krenuti od toga u potrazi odgovora na pitanje koliko
je moguće da ona učestvuje u dijalogu sa drugim religijama, i koliko je moguće da taj dijalog bude
produktivan.
Religija na Balkanu
Wednesday, February 13th, 2008
Vol 6, No 1, 2007 pp. 67-80
UDC 316.723 (497.11)
THE SUBCULTURAL GROUP OF HARDCOREPUNK ?
Sociological research of the group members’ social origin and their attitudes to nation,
religion and the consumer society values
Dario Milenković
Niš
art_um@yahoo.com
The aim of this essay is re-actualizing the issue of subcultures in our sociological studies, as well
as defining a new sub-cultural group, which has not been studied so far. For this purpose, here we
interpret the results of an empirical research of the hardcore-punk subcultural group members’
social origin and their attitudes to nation, religion and the consumer society values. The research
was carried out in Belgrade and Nis in the period July-October 2005, as a part of the
undergraduate honours thesis.
After defining the notions of culture and subculture, and presenting the most important
characteristics of the already mentioned subcultural group, we examine the group members’ social