ovde - vera znanje mir

stavove. Prigovor na homoseksualnost nije bio zasnovan na ideji da je bilo ”neprirodno” za
muškarce da budu seksualno privlačni jedni drugima, već su pre slovenski klirici smatrali
da je važno za muškarce i žene da zadrže svoje dodeljene rodne uloge. Ove uloge isključuju
mušku podređenost penisnoj penetraciji od strane drugog muškarca. Izazivanje ”feminizacije”
drugog muškarca, tako što se stavlja u žensku ulogu, bilo je još gore. Kada su muškarci bili
uključeni u međusobnu masturbaciju, te ni jedan nije preuzimao ulogu žene, prave rodne uloge su
tako bile očuvane. Sledstveno tome, slovenski jerarsi su mogli da budu mnogo više optimisti u
vezi sa ovim tipom homoseksualne aktivnosti.
U svakom slučaju, slovenski crkveni zvaničnici i naročito ruski, pokazali su manje neprijateljski
stav prema homoseksualnoj aktivnosti u odnosu na zapadno-evropske klirike, smatrajući je
ekvivalentom heteroseksualnoj preljubi, u najgorem slučaju. Ni zakonik Jaroslava (978-1054), ni
cara Dušana (1331/1345-1355), nije smatrao homoseksualnost vrednom pomena. Moguće je da je
najviše homoseksualnih aktivnosti tog perioda bilo ograničeno na manastire; monaška manastirska
pravila su imala odredbe koje su se odnosile homoseksualne postupke. Do kraja kasnog petnaestog
veka, homoseksualnost je, međutim, bila takođe vidljiva u zajednici običnih građana, iako jos
uvek nije izazivala naročito prekoravanje. Samuel Collins, Englez koji je posetio Rusiju u
sedamnaestom veku, primetio je da je homoseksualno ponašanje bilo vidljivije i tolerisanije u
Rusiji nego kod kuće. (19) Podvajanje moskovitskog društva na određene muške i ženske sfere je,
uskraćujući mogućnosti za heteroseksualne, povećalo mogućnost za homoseksualne kontakte.
Lezbejska aktivnost nije smatrana za ozbiljan prekršaj. Seksualni odnos između odraslih žena je
obično bio kategorizovan kao oblik masturbacije (malakia). Pokora koja se savetovala u tim
slučajevima je bila jednogodišnje uskraćivanje pričešća. (20) Preporučena kazna, veća od one za
uzajamnu masturbaciju kod muškaraca, ukazivala je na percepciju većeg greha, iako ne veličine
muškog homoseksualnog analnog odnosa. Član 59 zakona ”Sudnyj Ljudem” je određivao šibanje
za žene koje su učestvovale u homoseksualnim odnosima sa ženom koja u sedećem položaju
opkoračuje drugu. (21) Nije bilo uputno za ženu da preuzme ulogu muškarca u seksualnim
odnosima, čak i sa drugom ženom. U isto vreme, ženino napuštanje svog pravog ”rodnog” mesta u
odnosu na drugu ženu je smatrano za manju pretnju društvenom poretku nego uzurpacija autoriteta
u muškoj sredini.
Sveštenstvo je imalo jos jednu brigu u vezi sa lezbejskom aktivnošću: vezu između ženske
homoseksualnosti i paganskih obreda. Žene koje su učestvovale u lezbejskim aktivnostima su
nazivane ”babe bogomrzice” (baby bogomerzskie), čest i podrugljiv naziv za ženske paganske
vođe. One su takođe bile optužene da se u svojim homoseksualnim kontaktima mole vilama,
ženskim duhovima. (22) Stoga je ženska homoseksualnost imala opasan anti-hrišćanski element
koji je nedostajao muškoj masturbaciji.
Episkop Nifon je odlučio da seks između dve devojke povlači za sobom lakšu pokoru, naročito
ako himen ostane ceo, od predbračne heteroseksualne fornifikacije. (23) Lezbejske igre između
neudatih devojaka su po svemu sudeći bile česte u Rusiji sedamnaestog veka. Svetovna priča o
Frolu Skobeevu, koji je želeo da oženi miraščinku Anusku, uprkos protivljenjima njenog oca.
Podmitivši Anuskinu dadilju, prisustvovao je zabavi za Anuškine prijateljice, prerušen u devojku.
Dadilja je, na njegovo podstrekivanje, predlozila igru ”venčanja”, izabravši Anušku za ”mladu” i
Frola, dvostruko prerušenog, za ”mladoženju”. Tokom igre su mladi ljudi odigrali ”ceremoniju” i
”gozbu”, i stavili ”bračni par” u krevet. Frol je iskoristio ovu priliku da siluje Anusku i da je
vrbuje za sebe. (24) Anonimni autor ove priče nije izmislio igru ”venčanje” da bi poboljšao svoju
priču, pokajnička pitanja koja su se postavljala mladim devojkama svedoče o njenom postojanju.
(25) Ovako nesto je moglo otvoreno da se toleriše, uz blago uzdržavanje, jer je pripremalo
zaštićene devojke za bračni život a da ih ne izlaže riziku izgubljene nevinosti i predbračne
trudnoće. Lezbejstvo među devojkama je još više utvrdilo pravila odgovarajućeg ponašanja.