ovde - vera znanje mir

našao da „u praksi i vlada i pravni sistem obezbeđuju veoma malu zaštitu verskih prava
manjinskih grupa“. 114 Profesor Dragoljub Đorđević upozorava da medijske kampanje protiv
kultova „stvaraju ogromnu zbrku u odnosu na verske, posebno male, zajednice, i ugrožavaju
verska prava njenih članova“. 115
c) Diskriminacija na osnovu verskog identiteta
Vođe nekih manjinskih verskih zajednica priznaju da u srpskom društvu postoji
diskriminacija na verskoj osnovi. Ipak, nekad je teško diskriminaciju povezati isključivo sa
verskim identitetom nasuprot etničkoj pripadnosti. Katalin Reti smatra da je diskriminacija
prema vernicima Reformatske crkve prevashodno zasnovana na njihovoj etničkoj pripadnosti, s
obzirom da su u Vojvodini svi oni Mađari. 116 Ona tvrdi da su „neki skorašnji incidenti
etničke i verske netolerancije u određenoj meri povezani sa Srpskom pravoslavnom
crkvom“ 117 – prevashodno zbog toga što ona nije kategorično osudila napade počinjene protiv
drugih. Velečasni Andrija Kopilović priznaje da, iako su odnosi Rimokatoličke crkve sa
Srpskom pravoslavnom crkvom dobri, postoji suptilna diskriminacija nepravoslavnih vernika
na ličnom nivou. 118 Profesor Mevlud efendi Dudić, direktor Gazi-Isabegove medrese u Novom
Pazaru, kategorično izjavljuje da u svakodnevnom životu muslimani ne uživaju ista prava kao
pravoslavni vernici, „iako se mora priznati da je u predhodnoj [Đinđićevoj] vladi bilo
nagovještaja pa i određenih pomaka“. 119 Američki Stejt Dipartment kaže da je tokom 2003.
„beogradska islamska zajednica prijavila trajne teškoće u dobijanju zemljišta i vladinog
odobrenja za otvaranje islamskog groblja blizu grada“. 120
d) Stanje verske tolerancije u društvu
Nasilničke napade, posebno protiv manjih verskih zajednica, kao i protiv Jevreja,
muslimana i katolika, zbog njihove redovnosti nije bilo moguće ignorisati. Iako se nekoliko
ovakvih incidenata dogodilo protiv ljudi i ustanova koji takođe predstavljaju neku etničku
manjinu, izobiluju brojni su i primeri jasno religiozno motivisanih nasilnih i vandalskih dela.
Forum 18 News Service objavljuje godišnje izveštaje o napadima na ve- rske manjine u Srbiji
i Crnoj Gori. Oni tvrde da su „evangeličko-metodisti, Jevreji, adventisti Sedmog dana, srpski
evanđeoski hrišćani, Jehovini svedoci, luterani, romski pentakostalci, baptisti, posvećenici Hare
Krišna, katolici i muslimani, svi bili žrtve različitih tipova napada u 2003, u opsegu od govora
mržnje i grafita, do fizičkih napada“. 121 Uobičajena je karakteristika ovakvih slučajeva:
prekršioci skoro nikad nisu uhvaćeni od policije niti su dovedeni do pravde. Predstavnici
verskih zajednica i nevladinih organizacija s pravom traže da vlada odgovori na ovakva nasilna
dela protiv verskih zajednica, i da ih istraži.
Nekoliko skorašnjih primera dokazuju da su na meti različite verske zajednice. Tokom
poslednjih godina i većinska SPC je doživela napade na svoju imovinu i sveštenike. 28. januara
2005. grupa mladića je u Prijepolju napala i istukla Jovu Andana, sveštenika Srpske pravoslavne
crkve, a potom su gađali kamenicama Vladičinski dvor u istom gradu. 122
U noći između 26. i 27. januara 2005. nepoznati počinioci oskrnavili
su spomen-obeležje jevrejskim žrtvama holokausta u Novom Kneževcu. 123 Ovaj incident se
desio odmah nakon obeležavanja šezdesetogodišnjice oslobođenja logora Aušvic.
27. marta 2004. katoličko groblje u Subotici je oskrnavljeno. 124
18. marta 2004, kao reakcija na obnovljeni talas nasilja na Kosovu protiv etničkih Srba
koji žive u pokrajini i razaranje srpskih pravoslavnih crkava i manastira, rulja je vandalizovala
i zapalila džamije u centru gradova Beograda i Niša. 125 Srpska vlada, Srpska pravoslavna crkva,
Rimokatolička crkva i druge verske zajednice, kao što je između ostalih i Protestantskoevanđeoska
crkva, osudile su ove incidente. Tokom iste noći dva „molotovljeva“ koktela bila su
bačena na Biblijsko-kulturni centar protestantske crkve u Nišu. 126