ovde - vera znanje mir

:Katolicizam:
“Zbog različitosti ljudske, dešava se da su neka dela moralna i pogodna za neke ljude, dok su u
isto vreme ta ista dela za druge ljude nemoralna i nepodesna.” –Sveti Toma Akvinski, Summa
Theologiae.
“Homoseksualnost nema nikakve veze sa grehom, bolešću ili nekakvom greškom. Ona predstavlja
drugačiji put ispunjavanja božjeg proviđenja. Tobože je Bog uništio Sodomu zbog
homoseksualnosti. To je veliki mit. Baveći se proučavanjem, ja sam otkrio da to nije tačno.
Sodomin i Gomorin greh bila je negostoljubivost prema strancima. U Jevanđelju po Mateji, Isus
kaže svojim sledbenicima: “Idite i propovedajte jevanđelje i ako dođete u bilo koji grad, a ne
prime vas kako treba i negostoljubivi budu prema vama, otresite pesak sa vaših sandala i to će biti
gore za taj grad nego što je bilo Sodomi.” Što se pitanja homoseksualnosti tiče, 4 Jevanđelja to
uopšte ne pominju. — John J. McNeill, SJ. u intervjuu sa Charlesom Ortlebom u casopisu
Christopher Street, Oct. 1976.
:Protestantizam:
“Da li smatram da je homoseksualnost greh? Homoseksualnost, kao i heteroseksualnost nije ni
vrlina niti dostignuće. Homoseksualna orijentacija je tajanstven poklon božje milosti podaren kroz
veoma kompleksan skup hemijskih, bioloskih, hromozomskih, hormonskih, sredinskih i razvojnih
faktora koji su potuno izvan kontrole mojih homoseksualnih prijatelja.
Njihova je homoseksualnost dar, to nije ni vrlina niti greh. Šta oni rade sa svojom
homoseksualnosću je definitivno njihova moralna, lična i duhovna odgovornost. Njihovo
ponašanje kao homoseksualne osobe može biti veoma grešno, brutalno, sebično,
promiskuitetno, površno. Ponašanje homoseksualnih osoba s druge strane može biti lepo, nežno,
verno, uviđajno, okrenuto drugima, duboko. Sa ovakvim tumačenjem ove čudnovatosti, koja se
mora pripisati i osobama heteroseksualne i osobama homoseksualne orijentacije, zaista smatram
da homoseksualnost nije greh. - biskup Melvin E. Wheatley, Jr., Metodistat, u penziji, 11/20/81.
:Pravoslavlje:
Za pravoslavni stav prema homoseksualnosti, svakako je najuputnije osvrnuti se na to kakav je
sam Hristos imao odnos prema homoseksualnim ljudima. Iako Hristos nigde izričito ne pominje
homoseksualnost (niti je takva reč, sa smislom kojoj joj mi danas dajemo postojala u njegovo
vreme), dva jevanđelja, Matejevo (8:5-13) i Lukino (7:1-10), opisuju jednu scenu iz Isusovog
života
koja nam je od izuzetne pomoći za ovu problematiku. Nju ćemo navesti iz Lukinog jevanđenja:
A kada završi sve riječi svoje pred narodom, uđe u Kapernaum. U kapetana pak jednog bijaše
sluga bolestan na umoru koji mu bješe mio. I kad ču za Isusa, posla mu starješine judejske moleći
ga da dođe i spase mu slugu. A oni došavavši Isusu moljahu ga usrdno, govoreći: Dostojan je da
mu to učiniš, jer ljubi narod naš, i sagradi nam sinanogu. A Isus iđaše s njima. I kad već bijaše
nedaleko od kuće, posla kapetan njemu prijatelje govoreći mu: Gospode, ne trudi se, jer nisam
dostojan da pod krov moj uđeš;
Zato i ne smatrah sebe dostojnim da ti dođem; nego samo reci riječ, i ozdraviće sluga moj… A kad
to ču Isus, zadivi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju
toliku vjeru ne nađoh. I kada se poslani vratiše, nađoše slugu zdrava.
Ono što za nas u ovom događaju iz Isusovog života nije u prevodu dovoljno jasno, jasno je u
samom starogrčkom originalu.
Kapetanov sluga koji mu beše mio, na grčkom glasi entimos pais; reč pais ovde ne označava
slugu, nego zapravo osobu sa kojom je ovaj rimski kapetan živeo i bio u homoerotskoj vezi.
Ovakva upotreba ove reči je dobro dokumentovana iz tog perioda, i ona uostalom čini i deo
starogrčke složenice pederastija koja je imala mnogo šire značenje nego danas, odnosila se na
mušku ljubav prema mladićima ili homoerotizam u celini.[2] Hristos je, kao pobožni Jevrejin i
rimski građanin, lako mogao shvatiti prirodu veze i njegov neočekivani odgovor koji nije
konvencionalna moralna osuda, karakterističan je i prepoznatljiv iz mnogih situacija u kojima