ovde - vera znanje mir

izbirljivo sećanje, pokušaj da oživimo istinske vrednosti iz naše prošlosti! Martin Hajdeger
divno reče: “Tradicija je ono što je dovoljno staro da bi večito bilo mlado”. Tradicija je
najbolji izbor iz prošlosti: čišćenje sećanja! Prema tome, mi ne idemo u krstaški rat protiv cele
prošlosti, mi samo uvodimo merila za razlikovanje: šta od onoga što se desilo preuzeti kao
razumno i umno, to jest što je istinski doprinos kulturi, a šta odbaciti kao nerazumno i
bezvredno, to jest što nije kultura. Čovek može da misli unazad, kad se seća, i unapred, kad se
nada. Kada se mi, današnji, osvrćemo unazad, tražeći iza sebe putokaze za svoj život, onda to
nije puko okretanje prošlosti, već onom što je u njoj bilo istinito, dobro, lepo i sveto, to jest što
je i za nas današnje dragoceno. Kostas Akselos dobro je primetio: “Tradicija izumire ako je
neprekidno ne stavljamo na probu”. Tradicija je upravo ono što čovek ne sme da zanemari i
zaboravi. Mrtvi su oni kojih se niko ne seća i oni koji se ničeg ne sećaju. Modernizacija nas je
u izvesnoj meri odvukla od sećanja na našu tradiciju.
Tradicionalizam je ideologija koja potomcima nameće ideje, verovanja, vrednosti i norme
njihovih predaka – da ih slede bez pogovora ili prigovora, ne obazirući se na promene u
spoljašnjoj sredini ili unutrašnjem iskustvu. Tradicionalizam kao zatvorena svest stoji u obliku
teške prepreke uspešnoj komunikaciji ne samo sa vlastitom prošlošću, nego i kao nepremostiva
teškoća u pokušaju komunikacije između drugih naroda i njihovih kultura. A komunikacija
između dve kulture moguća je samo pod uslovom da se oba kulturna sistema shvate kao otvorena,
nedovršena i nesavršena – samo tako mogu jedan drugog da upotpune, oplode i usavrše. A.
Gurevič upozorava: “Mi ljudima drugih vremena, društava i civilizacija postavljamo naša
pitanja, ali očekujemo da dobijemo njihove odgovore, jer je jedino u tom slučaju moguć dijalog”. 3
Čvrsti ili okamenjeni obrasci mišljenja, verovanja i vrednovanja, kao što su predrasude,
autoritarni mentalitet i nacionalistička ideologija onemogućuju dodir različitih kultura i
vremena, ili taj susret sa drugim i drukčijim razumeju kao svađu. “Tako svaki nacionalista liči na
čovjeka koji kroz vrijeme ide natraške, svađajući se sa prolaznicima”. 4 Kada ideja o isključivoj
vrednosti svoje tradicije pređe u normu, tada se može govoriti o tradicionalizmu kao ideologiji.
Autoritarni mentalitet je druga konstanta našeg društvenog i političkog iskustva.
Autoritarni mentalitet lako se prepoznaje u svim oblastima našeg života: u porodici, školi,
parlamentu, verskoj i etničkoj zajednici. Kad otac kaže sinu “ćuti dok sa mnom razgovaraš”,
ili kada učitelj kaže učeniku “ja sam za dijalog i tačka”, ili kada političar izjavi “ovaj program
nema alternative”, ili kada crkveni velikodostojnik istakne “samo je moja vera prava a sve
druge krive”, onda svi oni prosto podrazumevaju da postoje samo dva mišljenja – njihovo i
pogrešno. Ili se prikloni, ili se ukloni. U nas je niz generacija odrastao i dozreo u autoritarnoj
atmosferi (bilo u porodici kao elementarnoj društvenoj zajednici, bilo u državi kao političkoj
organizaciji društva), pa je teško očekivati da se one, takoreći preko noći, preusmere na
dijaloški, to jest demokratski način mišljenja, verovanja i ponašanja: težak je i dug put od
vladavine vođe do vladavine zakona! Ako većina naših ljudi više veruje u vođe nego u zakone,
onda se ne bi trebalo čuditi ako oni opet krenu za svojim suludim vođama u neki novi sukob sa
drugim i drukčijim, čim se nađu u nekoj krizi. U nas su i oni na vlasti i oni koji se bore za
vlast iste, sužene, autoritarne svesti. Možda je aforističar A. Baljak najbolje opisao stanje
demokratije u našoj državi: “Demokratija je uvedena, narod je ostao napolju”. Ako je većina
naših ljudi autoritarnog duha (a sva istraživanja u to uveravaju), onda je logično da oni nisu
kadri da vode uljudan, otvoren i iskren razgovor: drugi se ne doživljava kao dopuna već kao
neprijatelj! Najmanje dva uslova nužna su da bi se država postavila na zdrave temelje: jedan
je doneti demokratski ustav a drugi je imati narod dozreo za dijaloški način mišljenja,
verovanja i ponašanja! Prvi uslov se nekako i može ispuniti, drugi je skoro neostvarljiv. Mi
još uvek imamo višak podanika i manjak građana.
Politička nekultura je treći zid o koji se razbija svaki pokušaj razumevanja, poverenja i
pomirenja. U nas postoji veoma raširena i opasna duhovna navika koja se uporno održava u
načinu na koji mislimo: postoji samo za i protiv! Pojmovi za i protiv svojstveni su ljudima koji