ovde - vera znanje mir

APOKALIPSA DANAS
Friday, February 29th, 2008
Ivan Đekić
Kao i mnoga remek-dela i film ''APOKALIPSA DANAS'' odavno je postao meta površnih
tumačenja, što ga obrastaju poput biljaka puzavica, zatamnjujući njegovu blistavost i sputavajući
njegove duhovne domete. Počev od najpovršnijih i za masovni intelektualizam najprijemčivijih
koja u ''Apokalipsi danas'' ne vide ništa drugo do ''jedan od najboljih antiratnih filmova svih
vremena koji prikazuje odvratnu, mutnu i tamnu stranu rata'', preko nešto lucidnijih što ga tumače
kao ''film o ludilu i besmislu, o svetu protivnom zdravom razumu'', pa do onih najoštroumnijih
koja ipak ne uspevaju da iskorače iz zadatih okvira čovekocentrizma, tvrdeći da film predočava
''otuđenje od humanosti'', odnosno ''izneverene i korumpirane ideale humanizma od strane
antihumanog imperijalizma''.
Navedena tumačenja samo su isečci iz lepeze sličnih. Poput raznobojnih delova lepeze što se
sklapaju i rasklapaju vrteći se oko jedne osovine, tako se i ona vrte oko jedne duhovne suštine –
novovekovnog humanizma – izrastajući iz nje i počivajući na njoj. Misleći da nastupaju sa
''neutralnih'' pozicija, pritom nehotice razotkrivaju svoju ideologiziranost u čijem se središtu nalazi
duh idolopokloničke vezanosti za neki obogotvoreni apstraktni ideal kao što je pacifistički kult
Mira, prosvetiteljski kult ''zdravog razuma'', komunistički kult Jednakosti, a u naše vreme
liberalno-kapitalistički kult Slobode (formalne, ne duhovne) i Blagostanja.
Iako dodiruju tek ponešto od smisaone celine filma, ovakva tumačenja, u onom najosnovnijem,
najdublje se ogrešuju o njegovu suštinu. Štaviše, ona je čak skrnave i nasilno preinačuju, jer
bacaju neku vrstu ideološke dimne zavese koja zamagljuje gledaočevo unutrašnje oko, ometajući
ga da sagleda sve dimenzije skrivene duhovne realnosti sa kojom ga režiser suočava. Pomenuta
tumačenja, kako rekosmo, razotkrivaju svoj idolopoklonički duh, paganski karakter moderne
civilizacije, dakle baš ono što Frensis Ford Kopola svojim filmom obelodanjuje.
Jer, ''Apokalipsa danas'' nije film o izneverenom humanizmu, kome se, navodno, treba vratiti kao
jedinom utočištu od ludila i besmisla. ''Apokalipsa danas'' je film o idolopoklonstvu koje se, ne
samo zaodenulo humanizmom, nego se baš iz njega i rodilo.
Meta ovog filma nije brutalni pukovnik Kurc. Jer da jeste, onda bi Kurc ostao samo prosečan
holivudski negativac, iz serije sličnih ludaka i monstruma, čije je odstranjenje neophodno da bi
inače ''normalan'' svet nastavio ''normalno'' da živi. Meta ovoga filma je sve ono od čega se
pukovnik Kurc odmetnuo, a to nije samo američka vojska, niti samo Amerika i njen
imperijalizam, nego civilizacija u celini, pa i njena ''normalnost'' koju, preko pukovnika Kurca,
sam režiser dovodi pod sumnju. Kopola se ne obraća gledaocu kao neki jeftini pacifista, jer je i
Mir (sa velikim ''m'') odavno postao paganski idol kome su milioni ljudskih duša širom sveta
prineti na žrtvu.
Zato se ni njegov film ne može nazvati ''antiratnim''.
Isto tako, Kurcovo ludilo nije posledica isključivo ratnih strahota, niti je umetnička funkcija
njegovog ''ludila'' da pokaže koliko je rat kadar da razori čovekovu ličnost. Rat se pokazao samo
kao plodna njiva da ono proklija i procveta, ali je klicu tog ''ludila'' ovaj izuzetni čovek nosio u
srcu i pre rata. Možemo slobodno reći da Kopolu ne zanima ni sam rat . Barem ne primarno. Ili
preciznije, rat ga zanima, ali usputno. Kao posledica dublje duhovne drame koja se odvija u srcu
savremenog čoveka i savremenog sveta u celini.