ovde - vera znanje mir

Tokom noći između 26. i 27. februara 2004, nepoznati počinioci razbili su prozore Baptističke
crkve u Novom Sadu. 127
Tokom januara 2004, nepoznate osobe poplavile su podrum Reformatske hrišćanske crkve u
Somboru. Grafiti sadržaja „Srbija je pravoslavna zemlja“ pojavili su se i na zidovima
Reformatske hrišćanske crkve u Somboru i Pančevu. 128
U noći 24. maja 2003, nepoznati napadači zapalili su kuću Dragane Bukomirović,
predsedavajući Sanatan-sansta Udruženja za duhovno učenje u Belom Potoku, bacajući na nju
„molotovljev“ koktel. 129
16. aprila 2003. adventistički pastor Josip Tikvički je hospitalizovan
sa kontuzijom glave, u noći između 15. i 16. aprila, kada se suprotstavio ljudima koji su napali
njegovu crkvu u Zrenjaninu. 130
Tokom 2003. jevrejske vođe prijavile su stalni porast antisemitizma kako u medijima tako i
u vandalskim delima kao što je skrnavljenje nadgrobnih spomenika. 131
e) Uloga medija
Tokom postojanja Jugoslavije mediji, kao jedan od „glavnih kanala širenja ideologije u
svakom modernom društvu“, 132 bili su u rukama države, koja je očekivala saradnju. Danas, u
Srbiji, državom kontrolisani mediji još uvek su moćni, ali cvetaju i nezavisne medijske kuće.
Problem je, što su ipak, prema Svetskom evanđeoskom savezu, „mediji ekstremno politizovani
i tek nešto više od oruđa političke elite, za koje je nacionalizam popularni agitator pri
izborima“. 133 Američki Stejt Dipartment tvrdi da su tokom 2003. „novinari i verske vođe
zabeležili nastavak propagande protiv sekti u srpskoj štampi. Manjinskim hrišćanskim crkvama
u Srbiji i Crnoj Gori, kao što su baptisti, adventisti, Jehovini svedoci i drugi, pripisuje se naziv
sekti. Verske vođe zabeležile su da su se vandalska dela često dešavala ubrzo nakon izveštaja o
sektama u štampi“. 134
U publikaciji ’Govor mržnje’ na Balkanu (1998), Međunarodnog helsinškog odbora za
ljudska prava, primećuje da su Katolička crkva i islam u srpskim medijima neprekidno bili
opisivani kao glavni neprijatelji Srpstvu i pravoslavlju. 135 Kao što je profesor Mevlud efendi
Dudić 2004. rekao: „državna televizija ili javni servis je do sada u potpunosti bio zatvoren za
islamsku zajednicu. Permanentno je radila na promovisanju stavova islama kao terorističke,
fundamentalističke religije“. 136 Iako član 51 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i
građanskim slobodama Srbije i Crne Gore (kao i član 4 Ustava Republike Srbije) zabranjuje
podstrekivanje verske netolerancije i mržnje, do sada nije dovoljno učinjeno da bi se ovo osnažilo
u praksi. 137 Vođe verskih zajednica slažu se da izraženi ekstremistički i netolerantni pogledi
(ponekad čak i samog sveštenstva) ne odražavaju zvaničnu teologiju i položaj bilo koje glavne
verske zajednice u Srbiji. Ipak, potrebno je prepoznati uticaj medija.
f) Verski dijalog i pomirenje kao uslov za izgradnju tolerancije
Jedan od važnih tačaka diskusije sa Evropskom unijom, kao i sa drugim evropskim i
međunarodnim organizacijama, jeste pitanje zaštite manjina i izgradnje tolerantne atmosfere u
srpskom društvu. Reč je i o nacionalnim i o verskim manjinama, posebno zbog toga što su ovi
identi teti na našem području često spojeni.
Predsednik Boris Tadić je tokom nedavne posete Novom Pazaru naglasio da su, po ustavu
Srbije, sve verske zajednice ravnopravne. Po njegovom mišljenju, „ovo društvo, da bi se
razvijalo, mora da razume sebe, kao multinacionalno i multikonfesionalno i samo u dodiru i
susretu različitosti može da pronađe rešenja za probleme sa kojima se suočava, ne u sudaru
tih različitosti…tolerancija je princip budućeg postojanja ovog društva“. 138 Tadić je prvi srpski
predsednik koji je posetio sedište Islamske zajednice Sandžaka, gde se sastao sa muftijom
Muamerom Zukorlićem.