ovde - vera znanje mir

O ratu, ratnim zločinima, ratnim zločincima…
“Kada postoji na nebu može postojati i na zemlji, za nas je odbrambeni rat blagosloven, a
napadačko osvajački osudjujemo – to je reč Hristova.“ (Zbornik Rat i Crkva, u izdanju
Mitropolije Crnogorsko-primorske).
“Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan
jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački“. (Patrijarh Pavle, Duga 10-23 april 1999. ).
“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju
nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom
zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“. (Patrijarh Pavle, u
Božićnoj poslanici, 1995.).
“Da bi se u našem narodu više rađalo, mi smo ustanovili orden Majke Jugovića. Majke su pre
mogle da otpreme i po devet sinova u carevu vojsku, da se bore za slobodu otadžbine i svoje vere
pravoslavne. I danas ima takvih majki, mada vrlo retko“ (Vladika raško prizrenski Artemije,
1994.).
“Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle“ (Željko Ražnatović Arkan, Oktobar, 1991.).
“Tamo gde se prospe srpska krv i gde padnu srpske kosti, to mora biti srpska zemlja“ (vladika
Nikanor).
“..Gledam televiziju… Srebrenica… Trnovo… Godinske bare… Streljanje muslimana iz
Srebrenice u Godinjskim barama… Nataša Kandić osuđuje Srbe za genocid nad muslimanima…
Mučnina… Tuga… Nespokoj… I dalje gledam televiziju, оpет bјеsni Irodijada, оpеt trаži glavu
srpsкоgа naroda na tanjiru. Što ne pročita “Na Drini ćupriju”? Luda li je, Bože dragi… “
(svestenik Milorad Ostojić u Pravoslavlju, od 15.marta 2006, u rubrici Reagovanje).
“Rаtničkо u srpsкоm narodu jeste оnо štо predstavlja odbranu svoga doma i svojih bližnjih. Маlо
је primеrа kаdа је tо ratničko bilо u službi оsvајаčkih ciljеvа. Naprotiv, gоtоvо svi srpski rаtоvi
imаli su isključivo odbrambeni karakter.” (Boško Obradović u Pravoslavlju, od 15 oktobra
2005.).
O odnosu Crkve i države
“Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija
– saglasnost između države, odnosno društva i crkve“ (intervju patrijarha Pavla, Danas, 5.-7.
januara 2002.).
Posle patrijarha se ne govori i njegove odluke se ne komentarišu’. (Velimir Ilić, ministar u vladi
Srbije).
“Eparhija žička smatra da prvo treba doneti Ustav kojim će se pravoslavlje proglasiti državnom
verom, a SPC državnom crkvom, pa onda na toj osnovi pisati Zakon“ (Milan Radulović,
ministar vera u Vladi V.Koštunice).
“Srbi treba da slede jedini ispravni put, put Crkve, a ne da prate izdajnike i jajare“ (Vladika
Filaret na Slobodnoj Evropi, 25. maja 2005.).
“Svi oni koji se protive verskoj dogmi, kao temelju moralnog vaspitanja, predstavljaju sledbenike
satane“ (Saopštenje Informativne službe SPC, od 24. novembra 2000., povodom protivljenja
uvođenju veronauke u državne škole).
“Do razdvajanja Srbije i Crne Gore može doći samo protivno volji naroda, putem nasilja, krađe,
ucena i pretnji. Zato će SPC ignorisati eventualnu odluku Crne Gore o samostalnosti“ (mitropolit
Amfilohije Radović, na javnoj proslavi pravoslavne Nove godine, u Podgorici, 13. januara
2002.).
“Crkva je tokom cele svoje istorije, uključujući i XX vek, morala da ostavi po strani svoje
primarne dužnosti, kako bi se aktivno uključila u borbu za ujedinjenje srpstva, u kojoj je sveštenik
morao da bude i učitelj, i sudija, i da uzme pušku da brani sebe i svoju porodicu“ (intervju
patrijarha Pavla, Danas, 5.-7. januar 2001.).
“..Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski
zavet nam je primenjeni Novi Zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohija neodvojivo od pitanja