ovde - vera znanje mir

vernici različite vere misle i žele o ovom pitanju koje su izrazili, posebno kada je reč o ogromnom
broju (milionima) vernika, odnosno veroispovesti, kroz svoja veroispovedna (crkvena) pravila.
Naime, ta unutrašnja pravno-obavezujuća pravila putem svojih Ustava, zakonika, statuta, uredaba i
drugih normativnih akata žele i traže slobodu, autokefalnost, autonomiju, slobodu i nesmetani
duhovni život kroz verovanje, ispovedanje, ravnopravnost i slobodu u vršenju verskih obreda i
verskih poslova, samostalnost u uređivanju svojih unutrašnjih odnosa, u njihovom organizovanju,
očekuju i traži od države zaštitu tih sloboda, zaštitu od diskriminacije, omalovažavanja, klevetanja
i vređanja, od raznih zloupotreba koje se vrše prema verskim zajednicama ili unutar verskih
zajednica kada se dovode u pitanje ustavne slobode i prava i međunarodnih pravnih normi, ili čak
ako su u pitanju ponašanja (činjenjem ili nečinjenjem) za koja postoje osnovi sumnje da se radi o
krivičnim, prekršajnim i drugim deliktima ili memrama zabrane rada verske zajednice, ili ako
verske zajednice nisu u mogućnosti da ostvaruju svoja pravila unutrašnjim snagama, a tiču se
ustavnih sloboda, zaštite od izazivanja ili podsticanja nacionalne i verske mržnje, razdora ili
sprečavanja i onemogućavanja rada pojedinca i grupa unutar verskih zajednica i u međusobnim
odnosima. Kao posebno pitanje postavlja se do koje mere, pod kojim uslovima i na koji način
može i ima obavezu da se angažuju nadležni državni organi, posebno u domenu njihove
registracije, nadzora i p rimenjivanja ili predlaganja mera u cilju zaštite slobode veroispovesti u
skladu sa pravnim poretkom zemlje.
Na pitanje koje pravne norme ne bi smele da neđu mesta u Zakonu (u nekim verzijama u pripremi
zakona, a posebno iz ranijihvremena kada su postojale predrasude, nepoverenje i vršenje kontrole
rada verskih zajednica od strane državnih organa i uplitanje u njihov versko-duhovni život. Pre
svega budući zakon o verskim zajednicama ne treba da preuzima odredbe Ustava koje, u principu,
neposredno se primenjuju. To se odnosi i na međunarodne pravne norme koje je ratifikovala naša
država, odnosno nadležne skupštine. Nije mesto u tom zakonu..... vrednovanje i različita ocena o
zaslugama crkava, odnosno verskih zajednica što bi predstavljalo i narušavanje principa
ravnopravnosti i jednakosti utvrđene Ustavom. To se moglo videti u jednoj radnoj verziji pripreme
Zakona iz ove oblasti. To nije materija Zakona. Priznanje o zaslugama (ili kritikama) nadležni
mogu dati deklaracija, odluka i slično. pripreme Zakona iz ove oblasti. To nije materija Zakona.
Priznanje o zaslugama (ili kritikama) nadležni mogu dati deklaracija, odluka i slično. Odredbe
zakona treba da budu pravne norme, bez primese političkog, stranačkog favorizovanja jednih na
račun drugih verskih zajednica u materijalnom i svakom drugom pogledu.
Zakon treba da odgovori na pitanje da li autonomnost i verske slobode crkava, odnosno verskih
zajednica mogu da budu i van domašaja odredaba Ustava i zakona, odnosno opšta i pojedinačna
akta verskih zajednica mogu li biti predmet ocene ustavnosti i zakonitosti, mere organa uprave i
pravosudnih organa i drugih organa i imaju li i kakva ovlašćenja na tim pravnim područjima. Za
razliku od stavova da sve što se dešava u verskoj zajednici je isključivo njena unutrašnja stvar,
autor iznosi drukčiji, u osnovi suprotan stav i iznosi karakterističan primer, koji može da bude od
koristi u postupcima unutar verske zajednice i van nje za nadležne organe i institucije.
Pre toga treba po oceni autora, konstatovati crkve, odnosno verske zajednice različitih vera, u
osnovi, imaju međusobno i prema državi, državnim organima, imaju korektan odnos, uz puno
uzajamno razumevanje, toleranciju, međusobne podrške i sve veći pozitivan uspon u razvoju svih
tih odnosa. Ekscesni slučajevi koji se na ovom području pojavljuju ne mogu dovesti u pitanje
doprinos crkava odnosno verskih zajednica u reformi društva u gajenju međusobnog poverenja,
razumevanja, a posebno miru i ljubavi među narodima i državama bez obzira na nacionalne i
verske različitosti i prema državama ovog regiona, evropske i međunarodne zajednice. U analizi
pravno-normativnih akata verskih zajednica, autor nije naišao ni na jednu odredbu koja bi se