ovde - vera znanje mir

slobode i prava, u Odeljku II Ustava SRJ uređene su: SLOBODE, PRAVA I DUŽNOSTI
ČOVEKA I GRAĐANINA /čl. 19-68/ uređene su odredbe koje razgrađuju ili imaju u vidu ljudske
slobode vezane za verske zajednice: "Jamči se sloboda verovanja, javnog ili privatnog ispovedanja
vere i vršenja verskih obreda. Niko nije dužan da se izjašnjava o svom verskom uverenju." /čl. 43/;
"Građani su jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veru, političko ili
drugouverenje... Svi su pred zakonom jednaki. " /20/; "Jamči se sloboda ubeđenja, savesti, misli i
javnog izražavaja mišljenja." /čl. 35/; "Zabranjuje se organizovanje, kršenje zajamčenih sloboda i
prava čoveka i građanina ili izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge netrpeljivosti ili mržnje."
/čl.42/; "Svako je dužan da se pridržava Ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata." /čl. 65/;
"Zlopuptreba sloboda i prava čoveka i građanina protivustavna je i kažnjiva. Sloboda i prava
priznati i zajamčeni ovim Ustavom uživaju sudsku zaštitu." /čl. 67/
Ustavom Republike koji nije usklađen sa Ustavom SRJ, takođe se utvrđuju i razrađuju odredbe o
verskim slobodama i drugim pravima u vezi sa tim. Pod II SLOBODE, PRAVA I DUĐNOSTI
ČOVEKA I GRAĐANINA, dakle, u okviru ove glave predviđena je odredba: "Jamči se sloboda
veroispovesti koja obuhvata slobodu verovanja, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda. Verske
zajednice su odvojene od države /prim. autora: tradicionalna sintagma, umesto predviđanja odnosa
između države i crke, što je suštinska razlika/ i slobodne su u vršenju verskih poslova i verskih
obreda. Verska zajednica može osnovati verske škole i dobrotvorne organizacije. Država može
materijalno pomagati verske zajednice. " /čl. 41/; na međusobne odnose verskih zajednica može da
važi ustavna odredba: " Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim
slobodama i pravima drugih i kad je Ustavom utvrđeno." /čl. 11/; Slobode i prava ostvaruju se, a
dužnosti se ispunjavaju na osnovu Ustava, osima kada je Ustavom predviđeno da se uslovi za
ostvarivanje pojedinih sloboda i prava uređuju zakonom." /12/1/ Zakonsko uslovljavanje
korišćenja ovih sloboda / što nije slučaj kod drugih, otvara mogućnost da se široko
koristizakonsko uređivanje, umesto neposredne primene Ustava. I odmah zatim: "Zakonom se
može propisati način ostvarivanja pojedinih sloboda i prava kada je to neophodno za njihovo
ostarivanje" /čl.12/2/. Naravno, i ova ustavna odredba može biti primenjena i na ustavne verske
slobode. Takvo zakonsko uslovljavanje, na primer u Ustavu Crne Gore nr podtoji "Zloupotreba
sloboda i prava protivustavna je i kažnjiva" /čl.16/3/. "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i
imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima .. i bez obzira na veroispovest" /čl.13/. To
se odnosi i na odredbu i na zabranu izazivanja i podsticanja, nacionalne, rasne i verspke
netrpeljivosti i mržnje /čl.44/; "Jamči se sloboda savesti, misli i javnog izražavanja miljenja"
/čl.45/. Ustavna odredba: "Svako je dužan da se pridržava Ustava i zakona" /čl.53/1/ ne može
mimoići ni jedan subjekt u društvu, kao i verske zajednice.
U Ustavu Republike Crne Gore uređena je odrebda o veroispovesti: "Pravoslavna crkva, Islamska
vjerska zajednica, Rimokatolička crva i druge vjeroispovesti su odvojene od države.
Vjeroispovesti samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju i vjerske poslove, u granicama
pravnog poretka. Država materijalno pomaže vjeroispovesti" /čl.11/. Ovakva konstrukcija ove
ustavne odredbe ne bi trebalo da znači da imenovanje najbrojnijih crkava u ovoj državi Crnog
Gori znači i njihovo favorizovanje prema drugima, jer se ističe da su sve vjeroispovesti
ravnopravne i da ih država materijalno pomaže, dakle ne predviđase samo kao mogućnost već i
obaveza pomaganja, što kod drugih nije slučaj. Predviđene su i druge odredbe vezane za
veroispovest: "Sloboda i jednakost" /čl. 15/: "Neravnopravnost i netrpeljivost" i u odnosu na
nacionalnost i veru" /čl.43/; Posebna prava pripadnika nacionalnih i etničkih grupa" /čl. 67-76/. U
ovim ragrađenim odredbama spominje se i veroispovest "vjerska udruženja" i dr., što može da
bude prilog rešavanju ovog nacionalnog i verskog pitanja, a i sa stanovišta ustavnog uređenja u
Srbiji i na međunarodnom planu. Treba napome nuti da Ustavna povelja zajedničke države Srbije i
Crne Gore ne utrvrđuje i nadležnost o crkvi, odnosno verskim zajednicama, već je to prepušteno