ovde - vera znanje mir

one su već u Kraljevini Jugoslaviji s državom sklopile posebne ugovore. Iako ovaj zakon nikad
nije bio izglasan, položaj ovih verskih zajednica kao „tradicionalnih“ bio je prihvaćen i korišćen
kasnije i u drugim zakonskim aktima.
Prednacrt zakona o slobodi vere,
crkvama, verskim zajednicama i verskim udruženjima
Ministarstvo vera Srbije je 6. jula 2004. predstavnicima šest “tradicionalnih” verskih
zajednica, kao i savetima nacionalnih manjina uputilo na razmatranje nov Prednacrt zakona o
slobodi vere, crkvama, verskim zajednicama i verskim udruženjima (u daljem tekstu: Prednacrt)
. 70
Prednacrt zakona podržale su sve „tradicionalne“ zajednice, dok su ga brojne organizacije za
ljudska prava (uključujući Helsinški odbor za ljudska prava), vlada Sjedinjenih Američkih
Država i male verske zajednice kao adventisti, baptisti, evanđeoske crkve i Hare Krišna pokret,
žestoko kritikovali i tražili da bude povučen. Kritičari Prednacrta tvrde da on stvara strogu
hijerarhiju verskih zajednica, i da pruža privilegije „tradicionalnim“ zajednicama, dok drugima
obezbeđuje mnogo manja prava. Oni su takođe naglasili da Prednacrtu nedostaju jasne
definicije, kao i da su njegove odredbe u suprotnosti sa vladinim nacrtom novog ustava Srbije,
kao i drugim zakonskim aktima. Ipak, najkontroverznije pitanje je – predviđeno pravo na
zakonski imunitet sveštenika. Protivnici prava na imunitet tvrdili su da bi ovako regulisan
položaj ugrožavao odrednicu o pravnoj odvojenosti crkve i države, i mogao bi da vodi do
raznih zloupotreba, štiteći, uglavnom, samo određene sveštenike Srpske pravoslavne crkve.
Beogradski centar za ljudska prava je, u svom komentaru Prednacrta zakona, rekao da
ovakav zakon gleda u prošlost, da ne poštuje ni odvojenost crkve i države, ni ravopravnost
verskih zajednica. Centar je takođe naveo da bi prihvatanje ovakvog prednacrta moglo da
dovede do brojnih kršenja odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima. 71 Dr Milan
Vukomanović je istakao da su sve „tradicionalne“ verske zajednice uglavnom monoetničke,
čime se sugeriše stav da su multikulturalne verske zajednice pretnja sopstvenom kulturnom i
nacionalnom identitetu, a Prednacrt je bio samo odraz takvih uverenja. 72
Sloboda veroispovesti u Srbiji je garantovana i na saveznom i na republičkom nivou (član
26 §1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i član 41 §1 Ustava
Republike Srbije). Predlog zakona o verskoj slobodi iz 2001. pokušao je da zaštiti pravo
građana „da se ima ili nema, zadrži ili promeni veroispovest ili uverenje“ (član 1 §1), i da
obezbedi slobodu za ispoljavanje veroispovesti na razne načine. 73 Prednacrt zakona iz 2004,
predviđa pravo na javno ispovedanje vere, ali ne pominje promenu veroispovesti kao deo
slobode verovanja (član 1). 74
Odvojenost crkve i države
Odvojenost verskih zajednica od države jedan je od glavnih principa i u saveznim i u
republičkim zakonskim aktima (član 27 §1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i
građanskim slobodama, član 41 §2 Ustava Republike Srbije i član 11 §2 vladinog nacrta ustava
iz 2004.) Predlog zakona o verskoj slobodi iz 2001, iako je priznao istorijsku ulogu i društveni
uticaj Srpske pravoslavne crkve, proglasio je da „ne postoji državna religija“ (član 2) i da su
verske zajednice ravnopravne (član 4 §1). Prednacrt zakona iz 2004. je unutrašnju autonomiju
verskih zajednica samo pomenuo (član 3).