ovde - vera znanje mir

i postala aktivni ucesnici u americkoj politickoj buducnosti. Sve veci broj hriscana evandjelista
naime veruje da se u Americi odvija budjenje vere i da hriscanska omladina mora da preuzme
vodjstvo verske desnice.
Usledio je Festival autorskog filma i “Takva-strah od Boga”, film u kome se, pored glavnog toka
radnje, jasno vidi kako se moderna Turska tesko bori da ocuva svoju krhku sekularnost. Predivni i
upecatljivi kadrovi savremenog Istanbula i unutrasnje dileme iskrenog vernika koji se ne snalazi u
“modernim” vremenima.
Sa festivala najboljih evropskih dokumentaraca “7 velicanstvenih” izdvajam danski “Manastir” ,
pricu o starcu-osobenjaku (inace sociologu religije, cini mi se)koji godinama pokusava da ostvari
svoj san i pretvori zamak koji je godinama u vlasnistvu njegove porodice u manastir. Konacno u
tome uspeva- Moskovska Patrijarsija salje dve monahinje u “inspekciju”… Upucujem vas na
odlicno uradjen web site filma: http://www.themonasterymovie.com na kome mozete i skromnom
donacijom podrzati obnovu zamka/manastira.
Na kraju, pozivam vas da pazljivo proucite program ovogodisnjeg FESTa i saznate nesto o religiji
iz jedne dugacije perspektive.
Religija i vlast
February 24th, 2008 , by Svetlana
Suvereni su rodjaci bogova, njima slicni ili njihovi posrednici. Povezanost atributa vlasti i
sakralnog otkriva vezu koja je medju njima uvek postojala, a koju je istorija olabavila, mada je
ipak nije prekinula. Ono cemu nas uce istoricari i antropolozi ukazuje na tu neraskidivu vezu koja
se namece snagom ociglednosti, vec od trenutka kad uzmu u razmatranje svu onu vrhunsku moc
koja je vezana za kraljevsku licnost, obrede i ceremonijale uvodjenja u vlast, postupke kojima se
izmedju kralja i njegovih podanika uspostavlja distanca, te najzad, sve ono cime se izrazava
legitimnost. Medjutim, upravo to iskonsko vreme, taj trenutak kad kraljevska vlast izranja iz
magije i religije, najbolje izrazava tu vezu, pomocu izvesne mitologije koja predstavlja jedinu
“pricu” o tim dogadjajima i koja potvrdjuje dvostruku zavisnost ljudi- onu u koju su ih doveli i
bogovi i kraljevi. Sakralnost vlasti na taj se nacin potvrdjuje u odnosu koji spaja podanika sa
suverenom: u obozavanju i potpunom potcinjavanju koje razum ne opravdava, u strahu od
nepokornosti koja ima karakter svetogrdnog prestupa.
Prisustvo kralja-boga, kralja po bozanskom pravu ili kralja taumaturga, ne predstavlja neophodan
uslov za priznavanje te veze sto postoji izmedju vlasti i sakralnog. U drustvima klanskog tipa, kult
predaka, ili pak kult specificnih klanskih bozanstava, obezbedjuje, uglavnom uzev, sakralizaciju
jednog jos nedovoljno izdiferenciranog podrucja politickog. “Poglavica” klana ili roda predstavlja
spojnu tacku izmedju trenutno postojeceg klana (ili roda), onoga koji cine zivi, i idealizovanog
klana (ili roda), nosioca konacnih vrednosti, simbolizovanog skupom svekolikih predaka - jer je
on, poglavica, taj koji prenosi poruke predaka zivima i poruke zivih precima. Isprepletanost
sakralnog i politickog u ovom slucaju vec je neosporna. U laiciziranim modernim drustvima ona
ostaje vidljiva; vlast u njima nikad nije potpuno ispraznjena od svoje religiozne sadrzine, koja
ostaje prisutna, mada umanjena i diskretna. Ukoliko su drzava i crkva u pocetku “jedno te isto” ,
posle uspostavljanja civilnog drustva- kao sto to konstatuje Herbert Spencer u Principles of
Sociology- drzava jos uvek zadrzava pojedine osobine crkve, cak i kad predstavlja krajnji ishod
jednog dugog procesa laicizacije. U prirodi je vlasti da u ociglednom ili prikrivenom obliku
zadrzava jednu istinsku politicku religiju. Luc de Heusch u tom smislu tvrdi- a pritom njegove reci
ne blistaju samo sjajem paradoksa: “Nauka o politici zavisna je od komparativne istorije religija”.
Marxova politicka filosofija u tom pogledu najavljuje istrazivanja sociologa i antropologa, kojima
je u stanju da pruzi polaznu tacku dok kog ukazuje na prisustvo , u svakom etatistickom drustvu,
izvesnog dualizma slicnog onome u kojemu se profano suprotstavlja sakralnom: “Clanovi
politicke drzave religiozni su usled dualizma koji postoji izmedju individualnog i generickog