ovde - vera znanje mir

Osnovno obeležje istočnih religija je verovanje da duša koja pokreće čoveka nije
njegova, i prema tome on nema ličnog postojanja. Ovo utiče na mirno odbacivanje života. To
nije žrtva, nema žrtvovanja zbog nekog cilja; žrtvovanjem se ništa ne dostiže, ništa se ne
iskupljuje ili gubi. To je jednostavno dragovoljna smrt. Čovek ima pravo da nestane kada izvrši
svoje zadatke na ovom svetu.
Harakiri je poznata samoubilačka ceremonija u Japanu. Japanski ratnici ovim činom
ispoljavaju pokajanje svojih greha, to je čin časti, ovim činom se iskupi pričinjena sramota.
Samoubistvo je ritualni i svečani čin. Harakiri se ne izvodi brzo, nego što sporije, ne trepnuvši.
Ovaj čin je dokaz hrabrosti, društvo podržava ovaj čin. Japanci su vaspitani tako da ističu i
priznaju svoje greške, a priznavanje greške može biti u vidu izvinjenja, pokajanja pa čak i
suicida. Oni cene hrabrost da čovek presudi sebi. Samokažnjavanje ne smatraju bolesnim činom
nego ga prihvataju s divljenjem – to je iskupljenje zablude, greha, učinjene greške (Penge,
1997).
Uprkos tome što u Japanu postoji pozitivan stav prema suicidu, u nekim zapadnim
zemljama stopa suicida je ipak veća. Danas se u Japanu tradicija žrtvovanja održava u
preobraženom obliku. Ako neko ima potrebu za pokajanjem, i želi da zrazi iskrenost svoje
duše, on više neće izvršiti harakiri nego će se simbolično ubiti: poseći će svoj prst ili obrijati
glavu (Penge, 1997).
Suicid kod osoba sa simptomima depresije
Kod svakog čoveka javlja se osećanje tuge, neizvesnosti, beznađa, indiferentnosti, ali o
depresiji govorimo samo onda kada su ova osećanja hronično prisutna. O depresiji govorimo
kada nastupa poremećaj u ponašanju, u razmišljanju, u odnosu prema spoljnom svetu i prema
sebi.
Dr Zoltan Sági ističe da je 20 - 30% stanovništva depresivno, a ponekad ovaj broj
dostigne čak i 40%. 15% pacijenata koji su lečeni od depresije izvrši suicid ( Sági, 2002).
Od svih depresivnih osoba, 50% su mladi. Postoji veliki broj mladih koji imaju
probleme, što proizlazi i iz karakteristika njihovog životnog doba: adolescenti su mnogo
osetljiviji na razne promene kojima su izloženi.
Psihijatri smatraju da je kod najvećeg broja suicida prethodno primećena depresija.
Naravno, to ne znači da će sve osobe koje pate od depresije izvršiti ovaj čin. Zato govorimo o
suicidu onih osoba kod kojih su prisutni simptomi depresije. One osobe koje pate od hronične
depresije ne izvrše suicid toliko često kao osobe kod kojih su prisutni simptomi depresije.
Bolesnici koji pate od depresije, zbog uzimanja antidepresivnih lekova ređe izvršavaju suicid.
Postoje podaci koji ukazuju na to da je čak 80% suicidanata imalo depresivno stanje (Buda,
2001).
Depresiji prethodi jedan duži period stresa izazvan raznim događajima; za ovo se vezuje i
urođena sklonost prema depresiji, zatim porodični, roditeljski i kulturni uzor za ovakvo
ponašanje. Simptomi depresije javljaju se kao posledica raznih ekonomskih, društvenih,
socijalnih, psiholoških uticaja. Postoje brojni faktori koji utiču na pojavu depresije. Već samo
društvo dovodi do pojave depresije - stalnim takmičenjem za bolji školski uspeh,
takmičenjem za bolju srednju školu, fakultet, takmičenjem za bolji posao; zatim je tu
ekonomsko stanje države, politička nestabilnost države.
Međunarodna organizacija za bolesti razradila je jedan metod za utvrđivanje depresije.
Ova organizacja smatra da prisutnost depresije možemo ustanoviti ako je od sledećih
simptoma najmanje pet neprekidno prisutno najkraće tokom dve nedelje:
- u najvećem delu dana i skoro svaki dan osećaj utučenosti, tuga, osećaj praznine,
plakanje,
- u najvećem delu dana i skoro svaki dan gubitak interesovanja i osećaja radosti u