ovde - vera znanje mir

Srećko Petrović
Успомена праведника достојна је хвале
Tuesday, February 12th, 2008
Сведоци смо бројних оптужби које се износе на рачун вл. Николаја Велимировића, човека
који је и пола века после своје смрти некима трн у оку. Вл. Николај се именује идеологом
“фашизма код Срба”, поштоваоцем нацистичког фирера, антисемитом…
Прво, сама комбинација “фашистичка мисао у Срба” је приличан логички слалом, јер код
Срба фашизма тешко да је било (Љотићев покрет није био класично фашистички, притом је
био изразито ЈУГОСЛОВЕНСКИ, никако српски - и данас је љотићевска емиграција
југословенски опредељена, и - што је најважније, утицај љотићеваца је био крајње
маргиналан у српском народу; више их данас има на Интернету, него што је било збораша
“уживо”). Друго, неко ко би хвалио Хитлера, могао би да буде нациста а не фашиста.
Треће и најважније - Владика НИЈЕ “хвалио Хитлера”, како то измишљају неки, а још мање
га је “поредио са Светим Савом”. То је један пасус, изговорен на предавању у Београду
1935. године. А тада је Немачка била виђена као “један од европских лидера”, Хитлера су
примали сви живи државници, амерички Тајм га је ДВА ПУТА проглашавао за “Човека
године”, године 1936. сви спортисти Запада су се постројили пред њим у олимпијском
Берлину, а Нобелов комитет 1938. му није доделио награду за мир јер се двумио између
(жива истина) - Хитлера и Гандија! Западне владе су се у то време удварале Фиреру који
Немачку диже из пепела Вајмарске републике. Није никаква тајна да су јавности
“демократске” Европе и Америке биле великим делом прохитлеровски опредељене и
традиционално антисемитске, и да их није било ни најмање брига за Јевреје и
неистомишљенике које је Хитлер почео да прогања још пре рата (није се, чак, скоро ни
писало о Холокаусту до пред крај рата). Као што их није било брига ни за Србе и Јевреје
које су убијали Хитлерови балкански пси, усташе, хортијевци, балисти и остали. Када је
“врхунац” Хилеровог рада дошао на ред, оличен у гасним коморама и Аушвицу, тада је и
вл. Николај лежао у Дахауу.
Каква је то провокација и понижење осионе Немачке морала бити године 1935.: у државној
посети Краљевини Југославији је био Херман Геринг, а на предавању један српски
духовник поручује: “ево, ви сада градите државу, а ми смо је направили пре седамсто и
кусур година”. Отуд помињање Светог Саве. Погледајте о овом догађају опширније на
форуму.
Што се тиче оптужби да је вл. Николај био “антисемита” - Николај је лично спасао доста
Јевреја током рата (једна од преживелих Јеврејки, Рахела Трифуновић, својевремено је
покренула иницијативу да вл. Николај добије место у Башти Праведника у Јад Вашему,
Музеју Холокауста). Књига “Српском народу кроз тамнички прозор”, записана наводно на
листићима тоалет-папира (за које фамозне листиће није јасно ни где ни како су сачувани, ни
код кога су били, ни где су данас), издата је две деценије после Николајеве смрти од стране
љотићевске емиграције, а исти издавач је истовремено издао и Љотићева изабрана дела…
Из исте кухиње се појавио и лажни “говор” вл. Николаја на Љотићевој сахрани, који је “по
сећању” записао и објавио неки врли љотићевац…
**************************
Оптужбе и конструкције сличне онима против Николаја су пре данашњих дана
фабриковали нацисти и бољшевици. И није Црква канонизовала “антисемиту”, него једног
од највећих и напризнатијих хришћанских теолога ХХ века, подједнако уваженог и у
католичко-протестантском свету, једног од пионира екуменског покрета (учесник скупа у
Еванстону 1954.) и првих учесника међухришћанског дијалога (још од времена 1. Св. рата
па до своје смрти), носиоца 3 доктората (почасни докторат је добио на Колумбија