ovde - vera znanje mir

али постоји на много места став који сматра хомосексуално понашање грехом, о
чему сведочи сам текст Светог Писма, исто то сведоче стара јеврејска тумачења као
и познија хришћанска. Опет ћу да упутим на древно јеврејско поимање стихова који
се овде “алтернативно” (=лажно и искривљено) тумаче, мицвот 157.:
http://en.wikipedia.org/wiki/613_mitzvot
Хришћанско тумачење се налази код ап. Павла, и код свих црквених Отаца, током
2000 година дуге историје црквене егзегез Светог Писма.
2. dusanm Says:
February 15th, 2008 at 1:17 am
Da li ti sada upravo radis ono za sta mene osudjujes od pocetka, izvlaceci reci iz
konteksta? Autor jasno kaze dalje: “Iako određeno ponašanje može biti osuđeno bez
konkretnog imenovanja, neizvesno je da li je postojao koncept homoseksualnog ponašanja
kao prakse posebne vrste (Boswell, 1980: 92).”
Osim toga, tvoja dalja kritika se pojavljuje kao apsurd. Na samom pocetku teksta autor
iznosi mesta iz Svetog pisma u kojima se homoseksualnost smatra grehom.
Medjutim, to nije poenta ovog teksta. Ali, nekako mi se cini da si i sam svestan toga…
3. sreckop Says:
February 15th, 2008 at 5:31 pm
Драги Душане, не видим у чему се састоји то моје извлачење речи из контекста?
Реченица коју цитираш разводњава ову проблематику, сугеришући да можда
хомосексуалног понашања није ни било у време настанка светих списа, што је
нетачно, будући да је хомосексуална пракса осуђена као погрешна у самом тексту
Светог Писма.
Да, заиста аутор набраја места из Светог Писма у којима се осуђује хомосексуално
понашање, међутим он та места тумачи на погрешан начин, те скрећем пажњу на ово
кривљење смисла библијског текста, јер саме речи Светог Писма - без одговарајућег
тумачења и разумевања - не значе баш ништа.
4. dusanm Says:
February 19th, 2008 at 10:30 am
Dragi Srecko, recenica koju navodim niakko ne razvodnjava vec dovodi u pitanje
prihvacenost homoseksualnosti u svakodnevnom zivotu u tadasnjem svetu, direktno se
poziajuci na anticku Grcku i Rim, sto nije moglo biti zanemareno ni u judeo-hriscanskoj
tradiciji, ipak su ziveli jedni sa drugima i uticaju kultura su takvi da se prozimaju.
Smeta mi sto potenciras postojanje ‘odgovarajuceg tumacenja i razumevanja’, cime
pokazujes iskljucivost ka novim tumacenjima.
ja bih postavio jedno pitanje - da li postoj samo ta 4 jevandjelja,
a posto ih ima vise - zasto je crkva priznala bas ta? osim toga, zasto mislis da ljudi koji zsu
analizirali sveto pismo u navedenom tekstu izmisljali znacenja. Treba biti otvorenog srca i
razmisliti o mogucim drugacijim tumacenjima, jer ovako mozda ostajemo uskraceni za
nova saznanja i ko zna, mozda tolerantniji svet…
Moc? Da bitna je… Zasto se pravimo da nema nikakvog uticaja i prilikom tumacenja
Svetog pisma?
5. sreckop Says:
February 19th, 2008 at 9:35 pm
Драги Душане, као што не видим везу између вл. Пахомија и наше расправе о томе
ко су заиста представници светских религија, тако не разумем помињање
апокрифних јеванђеља овде?
Ако већ питаш, Црква је гностичка и друга лажна јеванђеља одбацила јер их није
препознала као аутентична тј. није их препознала као своја. Црква је аутор
канонских Јеванђеља, њихови аутори су говорили црквеним Предањем, из Цркве и у
контексту Цркве. Лажна јеванђеља су настајала ван Цркве, често само зато да би