ovde - vera znanje mir

U jednom intervjuu iz 1988. god. kojeg je Leonard dao Andrew Brownu za ”Independent” (13),
izjavio je sledećće: ”On [Bog] je izabrao jedno patrijahalno društvo. To se nije desilo slučajno.”
Ovakvoj vrsti argumentacije može se, naravno, prigovoriti da je teško pronaći mnogo mesta u
istoriji kada je Bog možda mogao da se ovaploti u bilo čemu drugom osim u patrijarhalnom
društvu.
Neki protivnici posvećenja žena, pozivaju se na Sveto pismo. Njihove primedbe su takođe
nategnute kao one Leonardove, jer se pri njihovom izboru jednostrano i selektivno postupa. Sveto
pismo zabranjuje svašta, između ostalog pozajmljivanje novca uz kamatu (”zelenaštvo”), kao i
razvod (Pavle kaže: A oženjenim i udatim zapovijedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne
razdvaja; Ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata ili neka se pomiri s mužem; i muž da ne
ostavlja ženu. 1 Kor 7: 10-11), na što engleska crkva u međuvremenu veoma blago gleda. Ovde
barem vidimo ukazivanje na poreklo seksualnog gnušanja i strah od svega ženskog, što su
vekovima bili znamenje hrišćanske crkve, koji su i danas skriveni, možda i nesvesni, motivi onih
koji se protive zaređivanju žena.
Sveti Avgustin upozorava muškarce u gore citiranom odeljku na ”Evu, zavodnicu”, od koje se u
svakoj ženi treba plašiti; na samom početku Starog zaveta, u knjizi Postanja, saznajemo da je Eva
odgovorna za pad u greh. Ona je stvorena od Adamovog rebra, kako bi mu bila žena, ali na
početku nije bilo nikakve seksualnosti u njihovoj vezi: A bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne
bješe ih sramota (1 Mojs, 2:25).
Zmija, koja je u Evi prepoznala slabije oruđe, primamljuje je znanjem. Ona jede kao prva sa
zabranjenog drveta i nudi Adamu njegov plod. Neposredni rezultat je otkrivanje polnih razlika i, s
njima u vezi, stida: Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli: pa spletoše lišća smokova i
načiniše sebi pregače (1 Mojs, 3:7). Ipak nešto nedostaje - žudnja. Tek kad se Bog pojavi u vrtu i
kazni i muškarca i ženu, pojavljuje se ovaj elemenat u istoriji i posebno pri božjoj kazni za Evu.
On joj kaže:
Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja tvoja stajati pod
vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar (1 Mojs, 3, 16).
Ni Adam neće proći nekažnjeno. Rađaće mu trnje i korov i ješće hleb u znoju lica njegovog, sve
dok jednom ne umre. Prvo što mu se zamerilo bilo je ”da je poslušao ženu”, pa tek onda da je
okusio sa zabranjenog drveta (up. 1 Mojs, 3:17). Logika čitave priče je sasvim jasna: za čitavu
stvar kriva je Eva; njena kazna je seksualna želja, zbog kojeg će biti potčinjena muškarcu i morati
da rađa decu u mukama. On, s druge strane, biće kažnjem neprestanim radom i iščekivanjem
smrti, na neprestano sećanje na svoju glupost, da je poverovao jednoj ženi.
Ove predstave - žena kao izvor opasnosti za muškarca, žena kao izvor požude, imali su jako
dejstvo u ranoj crkvi. U trećem veku Tertulijan piše jednu raspravu pod naslovom ”De cultu
feminarum” ( ”O ukrašavanju žena”), u kom kaže da se svaka žena ima oblačiti kao ”Eva koja
ispašta i tuguje” i da tako okajava ”ono što je Eva zadužila, mislim na sramotan pad u greh i
neutešnu propast ljudi”. Dalje kaže:
”A nisi želela da znaš da si ti jedna Eva? Još uvek živi u ovom svetu božja osuda tvog pola, tvoja
krivica ne zastareva. Ti si ta koja je satani otvorila vrata, ti si prva otpečatila to drvo, ti si prva
napustila božji zakon, ti si i ona koja je zavela onog, kojem se satana nije mogao približiti. Tako
lako si muškarca, sliku božju, na zemlju bacila. Zbog tvoje krivice, tj. zbog smrti, morao je i sin
božji da umre”. (14)
Tertulijan je, naravno, svoju zabranu nošenja lepog odela, nakita i farbanje kose, zasnivao ne samo
na svom ubeđenju da svaka žena mora da ispašta zbog Evinog greha. On je mrzeo žene isto
onoliko koliko i seks (što obično ide ruku pod ruku), i neumorno savetovao da hrišćani moraju po
svaku cenu da izbegavaju izazivanje požude ili da joj se predaju. U njegovom ”Podsticanju na
devičanstvo”, napisanom između 204. i 212. god., u kojem muškarcima hitno ukazuje na opasnost
od drugog braka, iznosi: