ovde - vera znanje mir

„Teutoni“ bili „duša naše civilizacije“, a svi geniji čovečanstva, od Aleksandra Makedonskog i
Hrista do Voltera i Lavoazjea (Lavoisier) bili su teutonskog porekla. Za ovo pronemačko
preterivanje dobio je ovaj Englez u toku Prvog svetskog rata od cara Vilhelma gvozdeni krst i
primio nemačko državljanstvo. Hitler ga je posećivao 1923. godine i prisustvovao njegovom
pogrebu 1927. godine.
Vredno je napomenuti da se ovaj pretenciozni teoretičar rasizma klonio svake strožije definicije
pojmova kojima je operisao. Na pitanja koja je sam sebi postavljao: šta je arijac, kakav je čovek i
kojoj konkretnoj predstavi odgovara?, sledilo je objašnjenje umesto odgovora: „Na ovo pitanje
može se usuditi da da odgovor samo onaj koji ništa ne zna iz etnografije. Narodi koje obuhvatamo
pod imenom arijaca… fizički su toliko udaljeni jedni od drugih da pokazju veoma različitu građu
lobanje, različitu boju kože, očiju, kose…“. Na pitanje kako nastaje plemenita rasa, Čemberlen
odgovara: iz drugih plemenitih rasa! A na pitanje odakle potiče ovo plemstvo, Čemberlen nema
odgovora, ali tvrdi da borba za opstanak budi već postojeću plemenitu rasu.
Naša analiza pokazuje da su očigledne protivrečnosti, besmislice i banalnosti predstavljale
kamenove temeljce rasističkih teorija. Međutim, pokazalo se da i takve doktrine mogu, u
specifičnoj duhovnoj i društvenoj klimi, naročito u kritičnim trenucima pojedinih nacija, da nađu
svoje političko, mada nečovečno ostvarenje. Rasistička ideologija mogla je potisnuti sve umne
teorije prošlosti, a „rasna etika“ pokazati sva merila morala i pravde. Tako su autoritarna biologija
i ideologija „tla i krvi“ zauzele mesta koja pripadaju normama uma i razuma.
…
Prema našem mišljenju put rasističkoj manipulaciji i politici olakšao je trijumf pozitivizma u
društvenim naukama. Tako je vulgarni prirodno-naučni materijalizam obilno korišćen u
nacističkoj ideologiji kako bi se autoritetom nauke lakše promovisala jedna neljudska politika.
Kao što smo ranije više puta naglasili, nacizam se oštro okomljavao na duh liberalizma. Tako, na
primer, u uvodu malom spisu Rat i mir, nemački sociolog i „politički etnolog“ Vilhelm Milman
(Wilhelm E. Muhlmann) napada u doba nacističkog režima, u stilu Krala Šmita, „mlitavost duha
koja potiče od ideja Francuske revolucije“. Za tu mlitavost duha Milman okrivljuje građansko
obrazovanje i, kao protivlek, preporučuje političko i vojno jačanje. „Politička etnologija“ treba da
se bavi „narodnim samoizražavanjem“, političkim jedinstvom, narodnom svešću, ograničavanjem
od tuđih grupa i obračunavanjem sa njima u miru i u ratu, političkom ekspanzijom i
državotvornošću“. Pošto narod (u značenju nacije) na postoji sam na svetu, on se, smatrao je
Milman, mora obračunati sa drugim narodom. Ovaj obračun, u stvari, predstavlja osnovnu
istorijsku kategoriju. I Milman se zalagao za prožimanje istorije prirodno-naučnim gledištima, a
etnologije biološkim. Kult rata, sirove nagonske snage, surovog obračunavanja i vezivanja politike
sa biologijom su i za Milmana i za celokupnu nacističku doktrinu središnje teme.
„Rasna politika“ se bori protiv onih grupa u državi koje su „etnički, kulturno i privredno
nepodnošljive, a u rasnom pogledu nestopljive“. Rat je najviša pravda i „prazakon“, i to rat do
fizičkog istrebljenja neprijatelja. U nacifašistikom sistemu država ne odgovara čoveku, već čovek
državi i njenom autoritativnom vođi ili, kako je ovu ideju formulisao nacistima blizak teoretičar
politike Ernst Forsthof (Ernst Forsthoff): „Totalna država mora biti država totalne odgovornosti.
Ona predstavlja totalno obavezivanje svakog pojedinca za naciju. Ovo obavezivanje ukida privatni
karakter pojedinačne egzistencije“. Sada postaje jasno zašto je nacifašizam kao totalitarna i
rasistička doktrina osporavao liberalizam . U totalitarnom sistemu nema mesta nikakvoj
privatnosti, u smislu građanske slobode, niti nacionalnoj heterogenosti. Nacifašistički totalitarizam
zadovaljava ovaj antikapitalistički „ressentiment“ kroz rasistički antisemitizam.
Nacistička ideologija je uzoran primer reakcionarnog elitizma. Njen vulgarni materijalizam se
manifestuje u uzgajanju „plavih bestija“ koje su imale da naseljavaju „istočne prostore“. U tu
svrhu su obrazovane „polne zajednice“ koje su tobože selekcionisale „čistu nordijsku rasu“. U
logorima za uvežbavanje SS-odreda posebna briga se posvećivala ne samo „spartanskoj“ srčanosti
i otpornosti nego odgajanju esesovaca za bestijalnost prema neprijatelju.