ovde - vera znanje mir

on istupa kao radikalni zaštitnik onih socijalnih grupa koje je ondašnja «farisejska pravednost»
osuđivala (up. Luka 7:34, Matej 5:20, Luka 16:15).
Stavove koji a priori ne osuđuju i ne isključuju homoseksualce srećemo i u potonjoj pravoslavnoj
duhovnoj tradiciji.
Ranohrišćanski podvižnik ava Jovan Persijski ne osuđuje homoseksualce, jer «ako ih je sam Bog
stvorio, ko sam ja da im prigovaram».[3]
U naše vreme, francuski književnik i putopisac Jacque Lacarriere, zabeležio je interesantan
razgovor sa jednim svetogorskim monahom i učenim bibliotekarom o ovoj temi.
«Homoseksualnost postoji na Svetoj gori, i od toga ne treba okretati glavu. Bilo bi
takođe pogrešno pridavati njoj veliki značaj. To je greh tela koji može da povredi monaški zavet
devstvenosti, ali i koji može da bude izvor ljubavi. Najopasnije iskušenje koje preti monahu je
gordost i sumnja, jer to nagriza i uništava dušu. A duša je ta koju želimo na ovom mestu da
ponovo nađemo i spasemo». [4]
(Pisao: D. A.)
:Judaizam:
“Iznad svega ostalog, judaizam je oduvek isticao važnost i svetost svakog pojedinca. Drevni rabini
poredili su svaki ljudski život sa celim svetom. “Zašto je Bog svakog čoveka načinio različitim,
umesto da nas je iskovao kao novčiće, sve iste? “, upita jedan rabin. “Zato da bi nam pokazao da je
svaka osoba jedinstvena”, odgovoriše ostali.
Judaizam je oduvek veličao jedinstvenost ljudskog života i uvek je negovao slobodu kao sredstvo
kojim svaka osoba može da razvije svoj potencijal.
I zato, iz ovog razloga i zbog toga što smo mi Jevreji na svojoj koži naučili kako ugnjetavanje
može da guši i uništava, Jevrejski reformski pokret zahteva da se donesu zakoni za legalizaciju gej
prava.
Dok se neke grane judaizma ne slažu sa tim, Liberalni judaizam smatra da religiozne predrasude
prema homoseksualnosti potiču iz starog veka gde je sama egzistencija zavisila od svakog
pojedinca društva koji je morao da ima decu kako bi se obezbedilo ljudstvo u vojsci.
To je bilo mnogo pre nego što su nas savremena nauka i psihijatrija naučile novom shvatanju
ljudske prirode. Mi Jevreji smo oduvek pripajali najnovija znanja našem Judaizamu. Preživeli smo
jer smo prilagodljivi.
Danas Jevreji koji znaju da misle, a i svi ljudi koji to isto umeju, odbiće da prizivaju homofobična
pravila iz ovih dugo zaboravljenih zakona. Na kraju krajeva, čak više ni oni najortodoksniji ne
kamenuju svoju neposlušnu decu do smrti, a hrišćanski fundamentalisti ne zahtevaju od nas da
budemo sveci.
Ako mi Jevreji, koji smo oduvek bili proganjani zato sto smo drugačiji, nismo prihvatljivi, ko će,
za ime Boga, biti? rabin Charles D. Lippman, 1985.
::Da li je homoseksualnost protiv prirode?::
Homoseksualnost nije protiv prirode samim tim jer postoji u prirodi. Podjednako je prirodno
jednoj osobi što je homoseksualna, kao što je nekoj drugoj to što je heteroseksualna.
Ne znamo zašto su ljudi homoseksualni, ali znamo da ih je uvek bilo i da će ih biti. Procenjeno je
da 10% populacije širom sveta čine lezbejke ili gejevi, najmanje jedan član u svakoj četvrtoj
porodici.
Homoseksualnost je za njih prava njihova priroda. Tražiti da se ponašaju drugačije bilo bi tražiti
da se ponašaju neprirodno.
————-
[2] Donald Mader, The Entimos Pais of Matthew 8:5-13 and Luke 7:1-10, Paidika 1, 1987, str. 27-
39.
[3] Konstantinos Pitzakis, Oi omofilofili sto Vyzantio, u: Oi Perithoriaki sto Vyzantio, Atina,
1993, str. 172.
[4] Lacarrière Jacques, L’été Grec (une Grèce quotidienne de 4000 ans). Paris, 1975, str. 66.